На граници Краљевине Србије и Грчке, ирска Десета дивизија, састављена од око 8.000 добровољаца, покушала је да заустави читаву бугарску армију од 99.497 војника.
Србија је била пред колапсом децембра 1915. године. Нападнута од Аустроугарске, Немачке и Бугарске, држава је кренула пут голготе преко албанских планина. Премало савезника је било ту, али су уз Французе, раме уз раме са нашим војницима, ту стајали Ирци када је било најпотребније.
Бугарска је у септембру 1915, добрим делом и због очигледног неуспеха Савезника у Дарданелама, потписала споразум и ушла у рат на страни Централних сила. Бугари су покренули велику војну силу ка југу како би опколили српску војску у повлачењу.
На граници Краљевине Србије и Грчке, ирска Десета дивизија, састављена од око 8.000 добровољаца, код села Костурино покушала је да заустави читаву бугарску армију од 99.497 војника.
Ирци су у Солун стигли у летњој опреми, директно после сопственог покоља код Галипоља где су ратовали у саставу британских империјалних трупа. Иако су савезници претрпели гадан пораз од Турака код Галипоља, то Ирце није спречило да у летњој опреми у новембру стигну у околину Костурина.
Цела битка за Галипоље је позната по тешким губицима на обе стране: скоро половина укупног броја ангажованих војника избачена је из строја. Од 568.000 војника употребљених на страни Антанте и 315.500 на страни Централних сила, укупни губици били су већи од 470.000 људи, од чега је око 130.000 погинуло пише на званичној Фејсбук страници књиге Гвоздени пук.
Док су Французи директно штитили српско повлачење, ирска дивизија покушала је да спречи продор Бугара кроз једини планински пролаз у Вардарској долини који је Бугарима значио отворен коридор за напад на Србе.
До самог напада бугарске војске, више од хиљаду Ираца је добило промрзлине. Али када је страшан бугарски напад почео, Ирци су јуначки бранили висораван окружену високим врховима на којима је било немогуће укопати дубљи ров због каменог терена. Ирци су данима држали линију фронта, и иако су били под снажним налетима бугарске артиљерије и пешадије, бацали су Бугаре у очај.
Дошли су да помогну Србима и стајали су часно. У првом удару борбе прса у прса погинуло је 138 Ираца из петог, даблинског батаљона. После три дана борби, тај ирски батаљон је са 1.042 спао на 565 војника. Ништа боље нису прошле ни остале ирске јединице.
Како је у тим нападима погинуло више од 1800 француска војника, даљи отпор био је узалудан. Бугари су успели да се увуку између две савезничке војске, те је наређено француско-ирско повлачење.
Бугари су славили победу, али су Срби захваљујући Французима и Ирцима успели да се домогну обале.
У славу Ираца који су се борили против Бугара, за Србију, код Дојрана и дан данас стоји келтски крст на коме пише: „У знак сећања на оне који су пали, из Десете ирске дивизије који су животе дали у одбрани Србије“.
На бранику Србије, страдало је око пет хиљада ирских ратника.
Марк и Паја за децу пробијају Солунски фронт
Ирац Марк Кетинг и његов верни пратилац, лабрадор Паја обавили су пре две године једно право епско путовање за децу Србије…
Марк и Паја су на епском путу од 2.000 километара били, не би ли сакупили новац који је неопходан за куповину инфузомата за дечје оделење Института за онкологију у Београду.
Због тога су кренули на пут који је српска војска прошла у Првом светском рату – преко Албаније до Крфа, па у нови „пробој Солунског фронта“ назад ка Београду. И сада су у Македонији…
Али пре тога прошли су и део пута кроз Грчку.
– Ирски младићи су 1915. године отишли на Галипоље, а после повлачења у Солун, где су неки од њих остали до краја Првог светског рата. Део тих момака се упутио даље у копно, да помогне Србији у борби против непријатеља. Паја и ја смо кренули ка месту где је пре 100 година била граница између Србије и Бугарске – започео је опис ове етапе Марк.
Како каже, готово да нема људи, који су их видели на путу, а да нису застали да с њим попричају. Успут су се Марку покварила ручна колица, али се то срећом десило на добром месту. Испред кафетерије.
– Ту смо срели келнерицу којој сам испричао на какав смо пут пошли и шта нам се десило с колицима. Позвала је пријатеља који нам је помогао и нашао људе који су поправили колица. Сада можемо даље – каже Марк.
Наредног дана напустили су Солун, пуни похвала према Грцима.
– Диван народ, недостајаће нам. Сада идемо ка Дорјану, где су се 1915. године Британци и Ирци борили за Србе против Бугара. Тада је, на том месту, погинуло 10.000 људи. Овде се борила 10. ирска дивизија, која је била и на Галипољу. У знак сећања ту се налази споменик тим херојима, који је подигнут 1930. године. Тик изнад споменика налази се место где су били ровови, митраљеска гнезда и остаци штабова. Све се и данас јасно види, иако је прошло 100 година – описао је Марк.
На том месту он и Паја су преспавали.
– Пре спавања сам прошетао тим местом. Размишљао сам… Како је било људима који су тада били овде? Које су војници песме певали ноћу? Шта су јели, пили, пушили…? Данас се одавде пружа предиван видик, а пре једног века ту су се водиле крваве борбе – каже Марк.
Два дана после тога Марк и Паја су стигли до Струмице у Македонији.
– Имао сам један мањи малер. Пробушио ми се душек на којем сам спавао. Могу све и свашта да поднесем, али спавање на земљи није на том списку. Срећом, успео сам да га закрпим! А онда су колица почела чудно да се понашају, као да ће поново да се распадну! Опет смо наишли на добре људе и поправили смо их. Хвала Горану из Македоније. Сада поново можемо да се фокусирамо на наш пут и испуњење наше две мисије. Прва је повратак кући, а друга, и далеко важнија, јесте разлог због којег смо и кренули на овај пут – да људи донирају новац дечјем одељењу Института за онкологију. Тој деци су потребна два специјална кревета и десет инфузомата, што укупно кошта 14.000 евра – причао је Марк и закључио ту етапу пута најискренијим речима:
– Знамо да је у Србији тешко и да људи немају новца. Али само једна СМС порука од 100 динара, на број 4080, кошта мање од кафе у кафићу, а тој деци може много помоћи. Дакле, то је само 16.000 порука за земљу од седам милиона становника. Прескочите једну кафу и пошаљите ту поруку – објаснио је овај предивни Ирац.
Телеграф/Ало
