Преподобна Доситеја је рођена 1721. г. у Рјазању у племићкој породици. Основно образовање је стекла у Москви од своје баке Порфирије која је била монахиња Вазнесенског манастира. Она је девојчици усадила љубав према подвижничком животу и светим врлинама.
Преподобна Доситеја Кијевска је руска православна светитељка из 18. века. Рођена је 1721. године у Рјазању у племићкој породици. Основно образовање је стекла у Москви. У својој петнаестој години прерушена у мушкарца одлази у манастир Тројице-Сергијеву лавру где се представила као сељачки син Доситеј. Тамо је примљена је за искушеника и постављена је за црквењака. Три године касније је тајно побегла из лавре како је родитељи не би нашли. Отишла је у Кијево-Печерску лавру, али тамо није примљена, јер није имала личну карту. Због тога је почела да живи као отшелница у пећини у близини Китајеве пустиње. Хранила се само хлебом и водом које је на улазу у њену пећину остављао један монах. За време Великог поста се затварала и јела је само дивљу траву која је расла у близини. Имала је дарове пророштва и прозорљивости. Царица Јелисавета Петровна (1741-1761) је 1744. посетила и заложила се да добије монашки чин. Умрла је 26. септембра 1776. године. Тек по њеној смрти открило се да је била жена.
Кад је Порфирија примила постриг у велику схиму унука се вратила у родитељски дом. Међутим, и овде је наставила да живи као у манастиру, јер је у световном животу ништа није привлачило. Родитељи су били забринути због њеног понашања и желели су да је што пре удају. Међутим, светица је то избегла. С петнаест година је обукла мушку одећу и отишла у Тројице-Сергијеву лавру где се представила као сељачки син Доситеј. Примљена је за искушеника и постављена је за црквењака.
Три године касније светица је тајно побегла из лавре како је родитељи не би нашли. Упутила се у Кијево-Печерску обитељ, али тамо није примљена, јер није имала личну карту. Пошто није имала другог излаза од тада је почела да живи као отшелница у пећини у близини Китајеве пустиње.
Доситеја се хранила хлебом и водом које је на улазу у њену пећину остављао један монах. За време Великог поста се затварала и јела је само дивљу траву која је расла у близини. Потпуно устремљена ка Богу у подвигу и непрестаној молитви у изобиљу је удостојена дарова пророштва и прозорљивости, захваљујући којима је ускоро постала позната у околини Кијева. Многи хришћани су долазили код „затворника Доситеја“ како би са свештеним страхом саслушали његове савете и речи утехе кроз мали прозор кроз који се није видело чак ни његово лице. Царица Јелисавета Петровна (1741-1761) је 1744. г. посетила отшелника и заузела се да добије монашки чин.
Извесно време пре тога преподобну Доситеју је посетио млади Прохор Машњин – потоњи преподобни Серафим Саровски. Предвидевши судбину коју му је Господ припремио, светица га је благословила и упутила у Саровски манастир давши му поуку да непрестано чува на устима и у срцу Исусову молитву како би Дух Свети пребивао у њему. Једном је рођена сестра преподобне Доситеје дошла код „старца“ и упитала шта се десило с њеном сестром. Не откривши јој ко је светица је одговорила да Доситеју не треба више тражити, јер се крије како би служила Господу.
Кад је вршена конфискација манастирске земље по царском декрету Доситеја се сакрила у Даљим пећинама Кијево-Печерске лавре. Међутим, тамо није могла да стекне мир због превеликог броја људи који су долазили код ње с различитим молбама. Четири године касније настанила се у удаљеној келији Китајеве пустиње.
У току последњих година живота келејник и ученик преподобне Доситеје био је монах Теофан којег је послала у Молдавију код Пајсија Величковског – великог подвижника, који је обновио исихазам и унутрашњу молитву. По повратку у Русију Теофан је био уз преподобну Доситеју све до саме њене смрти. Затим је испунивши вољу светице, отишао да води отшелнички живот у Соловјецком манастиру, где је много учинио за обнављање традиције умног делања, која је у Русији била полузаборављена.
У педесет петој години преподобна Доситеја је осетила да је куцнуо час да напусти овај живот и отишла је да се опрости од братије обитељи. Кад се вратила у келију провела је ноћ у читању псалама. Ујутру, 26. септембра 1776. г. затекли су је на коленима испред иконе. У њеним рукама је била цедуљица: „Моје тело је спремно за погреб. Молим вас да га не дирате и да га сахраните по обичају.“ Тек после смрти преподобног отшелника Доситеја открило се да је то била жена.
Спомен се слави 25. септембра / 8. октобра
Са руског Марина Тодић
Извор: Православие.ру