– Старче, како треба да се поставимо према некоме ко је веома љут?
– Са стрпљењем!
– А ако га немам?
– Иди па га купи! Продају га и у самопослугама! Видиш, када неко кључа од љутње, што год да му кажеш, ништа не постижеш. Најбољи је да тада ућутиш и молиш се у себи. Уз помоћ молитве ће се он умирити па ћеш моћи да поразговараш са њим. Знаш да и рибари не иду да баце мреже ако море није мирно, стрпљиво чекају се док се време не поправи.
– Због чега старче људи немају стрпљења?
– Због великог … унутрашњег мира! Бог је одредио да спасење људи зависи од стрпљења. „Ко истраје до краја, тај ће се спасти“, каже Евангелије. Због тога Он допушта тешкоће и разна искушења, да би се људи учили стрпљењу.
Стрпљење почиње од љубави. Да би могао да поднесеш слабости другога, треба да осећаш бол за њега. Видео сам како се стрпљењем спасава породица. Видео сам како звери постају јагањци. Са поверењем у Бога се све одвија глатко и духовно.
Једном, док сам био у манастиру Стомију, у Коници сам видео једну жену, чије лице је сијало од благодати. После сам се сетио ко је она. Била је мајка петоро деце. Муж јој је био столар и радио је заједно са једним мајстором кога сам познавао. Ако би му домаћини изрекли и најмању примедбу: „Мајсторе Јани, да ли би могли да то урадите на овај начин?“, постајао би попут звери. „Ти ћеш мени изигравати учитеља?“, одговарао би им. Затим би у бесу ломио свој алат, бацао би га и одлазио. Када је одлазио с посла и ломио ствари по туђим кућама, можеш ли замислити шта је тек радио код своје куће!
Она је, дакле, била жена мајстора Јанија. Са таквим човеком не би могао да издржиш ни један дан, а она је годинама живела са њим. Сваки дан је преживљавала малтретирања, али их је подносила са много доброте и стрпљења. Пошто сам знао какво је стање у њиховој кући, када бих је срео, питао бих је: „Како је господин Јани? Да ли ради?“. „Па ето, некада ради, а некада седи код куће!“, одговарала би. „Како си ти?“, питао бих је. „Врло добро, оче!“, рекла би ми. И то би рекла од срца. Није му узимала за зло што је уништавао свој алат , веома скуп алат, или што је била приморана да ради по туђим кућама, да би саставили крај с крајем.
Видиш са колико стрпљења, са колико доброте и племенитости се суочавала са тиме! Није га уопште ни оптуживала! Зато јој је Бог даровао благодат, па јој је лице сијало. Одгајила је своје петоро деце и сви су постали добри људи. Имала је снаге да сачува своју децу од лошег утицаја.
– Старче, како је могла да оправдава свог мужа?
– Добрим мислима: „Он је мој муж“, говорила би, „понекад ће рећи и нешто што не треба. И ја, да сам на његовом месту, вероватно бих исто урадила“. Живела је по Евангелију, па јој је Бог послао своју благодат. Када световни људи имају таквог стрпљења и добијају такву благодат, колико стрпљења би требало да имамо ми монаси, који имамо све услове и могућности за духовни живот.
Колико сам приметио, највећи скандали, не само у породицама, но и у државама почињу од ситница. У породици свако треба да се смирује пред оним другим, да га подражава у врлини, али да стрпљиво подноси његове недостатке. Да би неко то постигао, треба да стално има на уму како се Исус, иако је безгрешан, жртвовао за наше грехе и свакодневно подноси нас милијарде људи, док ми, када стрпљиво подносимо муке које нам стварају други, отплаћујемо своје грехе. Тако је одредио добри Бог, да један са даровима које поседује помаже другом, а да се због својих мана смирује пред другим. Тако свака особа поседује таленте, али има и неке недостатке које треба да савлада.
Овом причом сам некима дао добру лекцију! Погледајте колико је послушна ова жена иако и сама има многе способности. Поређен са њом, муж је попут малог детета. Она својом послушношћу стално прима и гомила у себи Божју благодат, док он са својим егоизмом стално тера од себе Божју благодат и остаје празан. Ко је коначно победник? Видиш ли, тајна је у смирењу. Све се заснива на томе. На послушности, смирењу. Када би он препознао своју слабост и затражио помоћ од Бога, сишла би и на њега Божја благодат.
Превeла с грчког Сања Павков