Револвер марке Лефошо, којим је холандски сликар Винсент ван Гог желео да изврши самоубиство 27. јула 1890. године у француском месту Овер-сир-Оаз, биће у среду на аукцијској продаји у Паризу.
Револвер марке Лефошо, којим је холандски сликар Винсент ван Гог желео да изврши самоубиство 27. јула 1890. године у француском месту Овер-сир-Оаз, биће у среду на аукцијској продаји у Паризу.
Кућа Оксион ар (Auction Art) ће понудити револвер који се процењује да вреди између 40.000 и 60.000 евра.
Ван Гог се после две године проведене на југу Француске, 20. маја 1890. године преселио у Овер-сир-Оаз, северно од Париза, према савету свог брата Теа.
Лекар Пол Гаше, пријатељ импресионистичких сликара, бринуо се о холандском уметнику, који је тада имао честе психолошке кризе.
Сликар је изнајмио собу у гостионици Артура Равуа. Тада је био на врхунцу свог уметничког стваралаштва, те је сликао једно дело дневно.
Ван Гог је 27. јула 1890. године отишао у шетњу у оближње поље, и тамо подигао кошуљу у покушају да се упуца револвером који је узео од гостионичара.
Међутим, револвер му се исклизнуо из руке и уметник је пао у несвест. Пробудио се увече и тако рањен је кренуо ка гостионици. Упркос помоћи доктора Гашеа, Ван Гог умире после два дана агоније.
Оружје је око 1960. године пронашао један пољопривредник на имању и предао га садашњим власницима гостионице Раву.
Револвер, који је веома оштећен, био је окачен изнад пулта и потом изложен у музеју посвећеном Ван Гогу 2016. године у Амстердаму. Према анализама стручњака, оружје је било у земљи врло дуго, што би могло да се поклопи са тезом да је бачено око 1890. године.
Амерички научници су 2011. године бранили другу тезу, према којој се Ван Гог није убио него је рањен у случајном пуцању неких младих који су се играли оружјем.
Ван Гог (1853-1890), који је преминуо у 37. години, један је од највећих сликара постимпресионизма и један од најцењенијих сликара уопште.
Био је и зачетник колористичког експресионизма, желећи да црвеном и зеленом бојом, како је сам једном рекао, „изрази страшне страсти људске душе“.
Најпознатија Ван Гогова дела су „Људи који једу кромпир“ (1885), „Сунцокрети“(1888), „Житно поље и чемпреси“, „Звездана ноћ“, „Црвени виноград“, „Ноћни кафе“, „Уметникова спаваћа соба у Арлу“, „Аутопортрет“ и „Портрет доктора Гашеа“.
Б92
