Све је јача струја у Бриселу која предлаже нови услов за приступање ЕУ. Захтев на основу извештаја ЕП. Београд више пута осудио злочин.
Из Европске уније се намеће још један, по многима фабриковани услов за наше интеграције, а који се последњих недеља формулише као један од темељних корака Србије на путу ка чланству – признавање геноцида у Сребреници.
Ови захтеви све су гласнији у појединим круговима у Бриселу, иако је званична Србија током последње деценије и правно, и политички и морално учинила све да осуди и овај и све друге ратне злочине: Скупштина Србије донела је марта 2010. резолуцију о осуди злочина у Сребреници, бивши председник Борис Тадић се јавно извинио за „једно од најтрагичнијих поглавља југословенских грађанских ратова деведесетих, а 11. јула 2015. тадашњи премијер Александар Вучић умало није линчован на комеморацији у Поточарима.
Ипак, европски комесар за проширење Јоханес Хан прекјуче је упозорио да „нема места у ЕУ за оне који негирају геноцид и све друге пресуде међународних судова“. Захтев да Србија призна геноцид у Поточарима уграђен је и у последњи извештај Европског парламента о Србији, а очигледно је да је ова тема погодна за политику „покретних мета“ коју нам из Брисела већ годинама сервирају.
Бојан Милисављевић, професор међународног права и односа, каже, за Новости, да званична Србија не ради ништа што би ишло у правцу негирања злочина у Сребреници:
– Чини ми се да је ово само још један од начина да нам успоре прилазак ЕУ, да нам стално постављају некакве услове. Раније је то била сарадња са Хагом, па онда нормализација односа са Приштином. Европска унија фабрикује некакве политичке разлоге, када не може да пронађе правне аргументе, како би онда могли да кажу – ето, желимо вас у ЕУ, али ви се не понашате како треба, па ми не можемо да вас примимо.
Милисављевић подсећа да је Међународни суд правде утврдио да Република Србија, као држава, није одговорна за злочин који се десио у Сребреници и за њега је утврђена индивидуална одговорност пред ад хок судовима.
Ана не иде: Председник Владе Ана Брнабић изјавила је да није позвана у Поточаре и да неће ићи на обележавање годишњице злочина у Сребреници. Долазак у Меморијални центар у Поточарима најавио је велики број бошњачких политичара, представника страних амбасада ЕУ у БиХ, као и високи представник Валентин Инцко. Ипак, ове године у Поточарима неће бити звучних имена из иностранства као протеклих година. Долазак на комеморацију потврдио је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП, који одскора обавља и дужност саветника Жељка Комшића, хрватског члана Председништва БиХ. / С. М.
И генерални секретар Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић сматра да однос званичне Србије према ономе што се дешавало у Сребреници није споран и да ово питање не би требало да буде искоришћено као још једна кочница на нашем путу ка ЕУ:
– Овде нема ни ћутања ни негирања судски утврђених чињеница о Поточарима. Нико од наших званичника не негира да се злочин догодио.
Без оптужнице против нападача на Вучића
Од напада на председника Александра Вучића у Поточарима прошле су четири године, а инспиратори и починиоци до данас нису идентификовани нити је покренут било какав поступак. Премијер Ана Брнабић рекла је да није добра порука за регионалну сарадњу то што је Вучић тада био нападнут, животно угрожен, а до дана данашњег за то нико није одговарао.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач наводи да на нивоу државе БиХ не постоји жеља да се подигне оптужница за овај случај, иако за то, како је указао, има материјала.
Србија у ЕУ – ни у идућих десет година
Реалност у процесу приступања Србије ЕУ говори да је овај процес изузетно отежан, оцењује аналитичар београдског Института за европске студије Александар Гајић. Сигурно је да најмање у следећих десет година од учлањења Србије у ЕУ нема ништа, каже он.
„Питање је у перспективи да ли уопште има, али гледано на средњи рок, у наредних пет до десет година, тај процес ће бити заустављен, не само према Србији, пре свега због проблема у ЕУ, у вези с покушајима федерализације ЕУ и несагласности чланица око реконструкције самог здања ЕУ“, објашњава Гајић.
Многи значајни фактори унутар ЕУ, попут Француске и Холандије резолутно су против проширења Уније.
Проширење — вештачки одржавана прича
Прича о проширењу се вештачки одржава отварањем преговарачких поглавља, али се фабриковањем нових услова прича одгађа. На, како каже Гајић, лукав начин, заменом теза, сталним понављањем ранијих политичких захтева или измишљањем нових, подиже се лествица и онемогућава се њихово испуњавање.
И не само то, таква политика квари односе међу балканским државама, чиме се стварају услови да се проширење не реализује.
„Видимо да је Србија ту најдрастичнији пример, али постоје државе које су потпуно кооперативне, чак до нивоа самоукидања или самопонижења, као Македонија. Урадили су све што је требало, потапшани су по рамену и речено им је да су обавили добар посао, али да од проширења нема ништа, да не могу да добију ни датум за почетак преговора. Србија је у другачијој позицији јер је раније почела приступне преговоре, отворила је неколицину поглавља, нека је и затворила, међутим, са новим политичким захтевима у вези с признавањем геноцида, она се враћа у позицију да се према њој стално подгрева једна иста прича“, каже Гајић.
Ханова изјава је координирана акција
У Хановој изјави Гајић види, како каже, координирану акцију која би Србији требало да отежа, не само приступање ЕУ, но и да отежа односе Србије и БиХ и покушаје Србије да те односе релаксира.
ЕУ на овај начин добија изговор за успоравање преговора јер испада да је она вољна да их настави, док је Србија означена као неко ко не испуњава услове, а са друге стране, отклања се прича о неспособности ЕУ да посредује у дијалогу између Београда и Приштине који су запали у ћорсокак, сматра Гајић.
Србија, усмеравањем приче у другом правцу, испада кривац, док кривица Приштине за пропаст бриселског дијалога остаје скрајнута. Јоханес Хан, чије су шансе да остане европски комесар за проширење, према Гајићевој оцени, доста добре, врши лукаву замену теза, којом преусмерава пажњу јавности ЕУ са кључних проблема и неуспеха ЕУ на Балкану и пребацује одговорност на Београд, уместо на Брисел и Приштину, која је главни узрок нестабилности на овим просторима.
Д. Милинковић, Новости / Никола Јоксимовић, Спутњик
