Свети архијерејски синод СПЦ почетком јула одлучио је да са Православног богословског факултета „уклони“ предаваче – епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) и доцента Марка Вилотића, актуелног секретара епископа диселдорфско-немачког Григорија (Дурића), незванично је потврђено Данасу у више високих црквених извора.
Владика Максим предаје Патристику 2, а Вилотић, који се до септембра налази на неплаћеном одмору због организације новог секретарског посла, Историју религије. У СПЦ, на Православном богословском факултету и у Ректорату Београдског универзитета о овом „случају“ ћуте са незваничним објашњењем да су у току колективни годишњи одмори.
Осим што је реч о у СПЦ незапамћеном преседану да се са места предавача на Православном богословском факултету повлачи епископ, овај случај могао би да има и политичку позадину, јер су и владике Максим и Григорије, чији је секретар „кажњен“, били међу архијерејима који су јавно и на последњем пријему председника Србије Александра Вучића у једном од патријаршијских салона током мајског Сабора критиковали Вучићеву политику на Косову и Метохији.
У црквеним изворима спекулише се да је синодска одлука о смени двојице предавача, између осталог, образложена тиме што у редовној настави не могу да буду они који живе у Западној Европи и Америци, што до сада није била препрека за ангажовање у образовним установама СПЦ. Владика Максим је предавао на Богословском факултету у Београду кад га је 2006. Сабор изабрао за епископа западноамеричког.
Према Данасовим незваничним сазнањима, у синодској одлуци помињу се и наводна кршења Статута универзитета због којих Синод страхује од просветне инспекције, као и брига о нормалном животу епархија у далекој дијаспори, чији су епископи професори у Београду. Синод се у одлуци, како се незванично прича, позивао чак и на одредбе Статута самог Православног богословског факултета о неопходности наставе у духу верности Светом писму и светом предању Цркве.
„Став Синода да редовни предавач на факултету не може да буде неко ко живи у Америци“
Поједини црквени сајтови, који су спекулисали о смени владике Максима и Марка Вилотића, тврде да се тим поводом патријарху Иринеју обратио протестним писмом епископ умировљени бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), почасни професор и дугогодишњи декан Православног богословског факултета, иначе духовни отац владика Максима и Григорија. Исти извори наводе да је поглавар СПЦ владици Атанасију потврдио „став Синода да редовни предавач на факултету не може да буде неко ко живи у Америци“.
У црквеним изворима процењује се да синодска одлука од 8. јула о уклањању двојице предавача због одмора још није стигла до Богословског факултета.
У црквеним изворима процењује се да синодска одлука од 8. јула о уклањању двојице предавача због одмора још није стигла до Богословског факултета. На званичном сајту највише богословске школске установе СПЦ имена редовног професора владике Максима и доцента Марка Вилотића и даље су на листи наставника и сарадника.
Ректорат Београдског универзитета 17. јула обавестио је наш лист да су Данасова питања у вези са синодском одлуком прослеђена Православном богословском факултету са обавезом да нам одговори. Одговори до јуче нису стигли, пише у Данасовом тексту.
Православни богословски факултет, као део Београдског универзитета на који је враћен 2004, после 52 године прогона послератних комунистичких власти, у свом Статуту наводи да се придржава Закона о високошколском образовању, Статута Универзитета и Болоњског процеса. Професори се бирају као и на свим другим факултетима БУ – преко конкурса, осим што је само при првом избору неког од предавача неопходна сагласност Синода СПЦ.
Незапамћен случај у послератној историји СПЦ, на потезу декан
Због две године старе одлуке поглавара СПЦ да без његовог благослова нико не може да даје изјаве за медије, Данасови црквени извори незванично објашњавају да се одлуком Синода о смени двојице предавача ушло у „сиву зону“ – јер правна акта не познају овакву ситуацију, те да је ово готово незапамћен случај у послератној историји СПЦ. У црквеним круговима упозоравају да је ситуација утолико незгоднија што је право предавања одузето епископу, који води епархију, а посредно се доводи у питање и исправност његовог верског учења.
На потезу је, како тврде у врху СПЦ, декан Православног богословског факултета епископ браничевски Игнатије (Мидић) – на њему је да одлучи да ли ће спровести синодску одлуку или ће се на њу жалити, што би могло да се заврши као тачка дневног реда на Сабору. Владика Игнатије је на путу, а у седишту Епархије браничевске његов повратак очекују током ове недеље.
Владике Максим и Иринеј бачки пре мајског Сабора јавно, а током саборског заседања иза затворених врата, водили спор око ‘украјинског црквеног питања’
Данас се обратио и епископу бачком Иринеју, члану Синода и портпаролу СПЦ, али он је, како нам је речено у седишту Епархије бачке, тренутно у иностранству. Занимљиво је да су владике Максим и Иринеј бачки пре мајског Сабора јавно а током саборског заседања иза затворених врата водили спор око „украјинског црквеног питања“.
То је била једна од саборских тема, али у делу епископата процењују да су се на крају на владици Максиму „сломила“ саборска кола и због неслагања српских архијереја око политике Александра Вучића на КиМ. Сабор је, ипак, смогао снаге да се одупре притисцима председника Србије и да званично саопшти да је против независности, поделе и разграничења на КиМ, али је владика Максим, због неких формулација око „украјинског црквеног случаја“, морао да се извини Сабору.
Упркос саборској одлуци, његов „случај“ се нашао и у завршном саопштењу Сабора које је писао владика Иринеј бачки. На интервенцију, то саопштење је преко ноћи измењено на званичном сајту СПЦ, али је владика бачки потом објавио саборски документ о „случају“ владике Максима, због преписке са појединим београдским медијима.
Владика Максим због Дарвина већ био на удару дела црквене јавности
Владика Максим се на удару појединих епископских кругова и дела црквене јавности нашао и пре неколико година због толерантног става према Дарвиновој теорији еволуције, због чега се такође извињавао Сабору СПЦ, али му ни тад ни сад у мају нису изречене друге епитимије.
Заједно са владиком Максимом, међу 12 српских богослова који су потписали Став о теорији еволуције био је и доцент Марко Вилотић. Владика Максим је и један од потписника дописа патријарху Иринеју од ког се тражи да се са званичног сајта СПЦ уклони нетачно и измењено саопштење последњег Сабора, и то највише у делу о Вучићевом пријему. То саопштење је још на сајту.
Због путовања портпарола СПЦ, Данас још није добио одговоре и на питања да ли је „избацивање“ са факултета нека врста наставка „одмазде“ према владици Максиму и да ли ће се и кад на сајту СПЦ изменити саборско саопштење, што од краја маја тражи део епископата.
Селаковић: Вучић и не зна ко је владика Максим
Генерални секретар председника Никола Селаковић каже да Вучић и не зна ко је владика Максим и да је то још једна у низу неистина.
Селаковић је за ТВ Пинк рекао да као близак председников сарадник и као неко ко је у сталним контактима са СПЦ, одговорно тврди да председник Вучић не зна ко је владика Максим и да му није познато ни да је предавач на Православном богословском факултету, а још мање који су разлози за поступке који се у Данасу наводе.
„Са друге стране, могу да кажем, као неко ко је био присутан на седници која је одржана заједно са Сабором СПЦ и којој су присуствовали Александар Вучић и Милорад Додик, да се на тој седници, колико се сећам, владика Максим уопште није јављао за реч“, навео је Селаковић.
Ово показује чиме су спремни да се служе људи који са једне стране желе да нападају председника Србије по сваку цену, чак и у ситуацији у којој је могуће да испадну глупи и будале.
Додаје да је једна у низу неистина, које се у том тексту појављују, да су склоњени критичари политике председника Вучића на КиМ, а да они нису ни учествовали у том разговору, нису се ни чули, а за неке од њих и не зна да ли су били присутни у сали где је био састанак.
„Ово показује чиме су спремни да се служе људи који са једне стране желе да нападају председника Србије по сваку цену, чак и у ситуацији у којој је могуће да испадну глупи и будале, а са друге стране показује колико је неко жељан да наруши једну врсту, могу да кажем, до сада најбоље сарадње врха српске државе и Цркве и уверен сам да у томе неће успети“, закључио је он.
Данас / Новости
