Једног дана 1895. године, Вукашин Милосављевић је садио шљиве на свом имању на Златном брду у подунавском селу Брестовик, надомак Гроцке. Копајући јамице за младе стабљике, овај вредни домаћин ашовом је ударио о тврдо тле. Тог тренутка вероватно није ни слутио да је управо пронашао једно од најдрагоценијих културних блага Србије.
Неколико месеци касније, кустос Народног музеја у Београду и оснивач катедре за археологију, Михаило Валтровић, извршио је ископавања и у потпуности открио грађевину која се налазила под Вукашиновим шљивиком. Испоставило се да је реч о римској гробници, највероватније подигнутој у 4. веку.
Изглед гробнице
Укопана у падину омањег брега, на ком се данас налази сеоско гробље, гробница је оријентисана у правцу исток – запад. До улаза у гробницу, са источне стране је водио подужи прилаз ограђен зидом од камена и опеке. Сама гробница се састојала из три дела – предворја, средишњег простора са две бочне конхе, односно нише и одаје за сахрањивање.
Предворје су од прилаза одвајала четири стуба. Било је поплочано шестоугаоним опекама и за приближно један метар више од средишњег простора, до ког се силазило степеницама.
Средишњи део или атриум је вероватно служио за приношење жртава и друге погребне обреде. Улаз у ову просторију красиле су две фигуре генија смрти, представљених у облику дечака са крилима који погнуте главе седе на постаменту. Према римском веровању, ови тужни амори су чували границу између светова живих и мртвих. Овај део гробнице је такође био поплочан шестоугаоним опекама, а свод и зидови су били осликани разним геометријским, биљним и животињским мотивима. Данас се ове фреске могу видети само у просторији за сахрањивање. У једној од ниша стајала је мермерна статуа раскошно одевеног Римљанина у природној величини, за коју многи стручњаци сматрају да представља власника гробнице. Средишњи део је од одаја за сахрањивање био одвојен прозорима и вратима, која су чувала два камена лава.
У одаји за сахрањивање пронађена су три саркофага – два већа и један мањи. Ова четвртаста просторија је била у потпуности укопана у падину брда, док су предворје и средишњи простор гробнице делом били видљиви и са површине. После ревизионих археолошких ископавања изведених 1955. године, стручњаци су дошли до закључка да је овај део гробнице изграђен пре осталих, те да су средишњи део, предворје и прилаз накнадно саграђени.
Сукоб мишљења
Највећи број стручњака сматра да диспозиција плана грађевине и делови пронађених статуа недвосмислено упућују на везу гробнице са паганским хероонима и светилиштима царског култа, те да је у гробници сахрањена породица римског великодостојника који је имао имање негде у близини. Међутим, упркос томе, све већи део јавности заступа тезу да су у овој гробници заправо сахрањени први београдски хришћански свеци Ермил и Стратоник.
Ко су били Ермил и Стратоник
Ермил је био ђакон који је проповедао хришћанство у Сингидунуму, почетком 4. века. Иако је Миланским едиктом из 313. године хришћанима дозвољено да исповедају своју веру, услед сукоба око превласти са Константином, владар источног дела Римског царства Лициније поново започиње прогон Хришћана, сматрајући их Константиновим следбеницима.
Будући да је одбио да се одрекне своје хришћанске вере, Ермил је заточен и бачен у тамницу. Један од његових тамничара, римски војник по имену Стратоник дубоко је саосећао са Ермилом и задивљен снагом његове вере, прихватио је хришћанство. Сазнавши за то цар Лициније нареди да се и он утамничи. Како ни бескрајна страхотна мучења нису успела да сломе њихову веру у Христа, обојица су осуђени на смрт. Римљани су их заједно живе заковали у сандук и са тврђаве бацили у Дунав.
Према неким изворима, њихова упокојена тела су испливала на подручју данашњег Брестовика, где су их хришћани пронашли и сахранили у каменој гробници. Верује се да су њихове мошти из гробнице премештене услед најезде Хуна и Авара, из страха од скрнављења.
Великомученике Ермила и Стратоника поштује читав хришћански свет, а Српска православна црква их празнује 26. Јануара (13. јануар по јулијанском календару).
Поборници теорије да су у овој гробници сахрањени први београдски свеци, своје тврдње бране аргументима да се у оквиру гробнице налази избледела фреска са два ореола. Они претпостављају да је на фресци била осликана Богородица са Христом, што упућује на хришћанску гробницу. У прилог свом становишту додају и чињеницу да гробница има прозоре, а да се они постављају искључиво на гробницама са моштима и да постављање прозора свакако није било својствено паганским обичајима.
Међутим, већина стручњака се ипак слаже да ова гробница по свом архитектонско-конструктивном склопу, начину обраде и религиозно-култним обележјима представља изванредан пример римске сакралне архитектуре на нашем тлу. Овај став категорички брани и Завод за заштиту споменика културе Београда. За споменик културе, гробница је проглашена још давне 1948, а за културно добро од великог значаја 1979. године.
Према речима његових житеља, Брестовик је осим воћем богат и археолошким налазиштима. Можда неки нови вредни воћар мало јаче нагази ашов и… Ко зна?!
Слободан Милошевић, 011 Инфо
