Педагог Горан Вилотијевић казао је у емисији “Све је то живот” да школски систем у Србији заборавља децу, безбедност наставника и ученика.
Он је објаснио да би требало да се руководимо примерима у свету и навео Аустрију као пример где се настава обавља редовно у местима где нема заразе короном, а онлајн је настава у општинама која су жаришта.
“Проблем је у томе што би код нас кризни штаб морао да каже тачно где колико има заражених, да дају прецизне податке , а код нас су до сада били доста контрадикторни. Зашто бисмо у општинама у којима нема заразе делили децу и терали наставнике да причају са маском на устима по седам часова?! У Шпанији су то решили тако што су направили стаклени пано иза кога стоји наставник и не мора да носи маску све време, него може нормално да прича. Проблем је код нас и са оптерећењем наставника који имају по седам, осам часова на које када се додају дежурства и припрема, то је рад преко норме “, казао је Вилтијевић, гостујући у емисији “Све је то живот “ у продукцији ХелмКаста.
Он је оценио да наставници раде као на таксиметар, у новим условима. Вилотијевић је закључио да је код нас онлајн настава неадекватна и да би могла да се ради много квалитетније.
“Ово је нешто ново у целом свету, сви експериментишу. Ми преносимо искуства из света, али би било лепо да се временом дође до неких бољих решења “, казао је Вилотијевић и додао да сам систем наставе није прилагођен ученицима, због чега деца у школу крећу с радошћу, а завршавају је бежањем са часова.
“У школама форсирамо само неколико врста интелигенције , од многих које имамо. Ми врло често не инсистирамо на талентима деце у школама, него је то знање у коме је наставник као аудио књига, а деца понављају научено. Школа не препознаје таленте. Добробит детета треба да буде циљ образовања”, казао је Вилотијевић.
Он је додао да образовање треба да припрема дете за живот који следи, а да се услови мењају и да је свет технолошки напредовао, па би тај напредак требало да се прати кроз школство.
“Дете треба да припремимо да учи, да ради и да се сналази. Ми децу терамо да уче непотребне ствари, да меморишу чињенице. То је беспотребно, јер ће после недељу дана деца то да забораве. Не поштујемо интересовања деце. Деца воле да уче, али оно што их занима и што је примењиво. А учењем у школи они не стичу знања о целој појави него о феномену”, казао је Вилотијевић.
Он је додао да “уколико желите да дете не научи ништа дајте му много чињеница и много предмета”.
Вилотијевић је казао да је српско друштво упросечено и да би требало кроз школу помоћи онима који су талентовани, а то се чини “развијањем критичког мишљења”.
О томе каква је улога наставника и родитеља, колико је потребна сарадња у образовању деце, о родитељству и односу родитеља према деци који показује у ком правцу ће се деца развијати погледајте у емисији “Све је то живот” у продукцији ХелмКаста.
Аутор и водитељ емисије: Оливера Миливојчевић.
