Медицински део Кризног штаба децидирано тражи увођење полицијског часа и(ли) ванредног стања, економисти и политичари су редом против, а коначна одлука о новим мерама пашће у четвртак или петак!
Десет месеци после најригорознијих метода борбе против пандемије ковида-19, стижу најаве да бисмо поново могли да се вратимо почетним, најтврђим корацима у сузбијању вируса. Медицински део Кризног штаба на седници у понедељак затражио је увођење ванредног стања и затварање свих објеката осим апотека, прехрамбених радњи и пумпи.
То је изненадило многе, поготово ако се има у виду да су у међувремену прошла готова два таласа епидемије, а да о потпуном закључавању није било говора чак ни за време врхунца епидемије током новембра и децембра када смо имали 8.000 заражених дневно и скоро 10.000 хоспитализованих.
Кон: Да не пукнемо као звечка
Епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон тврди да ванредно стање нема алтернативу јер резултат може дати једино потпуно спречавање контаката.
– Овакве мере које су биле преко викенда нису оно што је медицински део Кризног штаба тражио, далеко оштрије смо тражили, да све буде затворено осим прехране, апотека и пумпи, да би се схватила ситуација, не само ради схватања но да би се прекинуо ланац трансмисије вируса – наглашава Кон.
Како истиче, медицински део Кризног штаба не може да има другачији предлог.
– Сву тежину одговорности мора да преузме читаво друштво, медицински део јасно зна да је оваква мера економски удар, али без обзира на то, то је мера која штити животе, и то морамо отворено и јавно да кажемо. Предлог је да мора да се забране незаштићени контакти, иначе ћемо пукнути ко звечка и тек тада ће бити јасно шта то значи кад пукне здравствени систем – упозорава Кон.
Вучић: Нисмо близу ванредном стању
С друге стране, председник Србије Александар Вучић изјавио је да не мисли да је Србија близу ванредног стања.
– Ми тестирамо много, између 15.000 и 20.000 људи дневно. Бројеви не расту тако брзо као у новембру и децембру. Данас је више од 500.000 људи ревакцинисано. Верујем да ћемо у петак доласком нових 500.000 вакцина те проблеме моћи да сузбијамо, али морамо да будемо дисциплонованији – рекао је Вучић.
Како је додао, не жели да нагађа.
– Влада ће да одлучи, сви се понашамо неодговорно, али људи су сити. Мора да се ради, и људи хоће да раде. Наше економије морају да раде – закључио је Вучић.
Две врсте „закључавања“
– Полицијски час може да буде непрекидан, временски ограничен, о томе није било речи, нити је потребно у овом тренутку. Веома је значајна одлука да ли ће бити ванредног стања или не. Не може група од 10 лекара, не може та група да одлучи о ванредном стању. Ми смо предочили шта је неопходно, ова ситуација није наивна – наглашава Кон.
Како се уводи полицијски час
Ипак, полицијски час, ограничење кретања и забрана контакта могу се увести и без проглашења ванредног стања. На то указује правник Александар Оленик.
– На основу Закона о заштити становништва од заразних болести може да се прогласи ванредна ситуација у којој главну реч води министар здравља заједно са Владом и МУП-ом. Том приликом, такође, може да се уведе полицијски час и ограничи кретање становништва и забрани рад објеката. Није потребно увођење ванредног стања за то, али претпостављам да медицински део Кризног штаба ванредно стање тражи, пре свега, због психолошког утицаја на грађане који би тада знатно озбиљније схватили донете мере – истиче за Блиц Оленик и додаје да се и приликом проглашења ванредне ситуације може затражити и помоћ војске у спровођењу мера као што је то био случај у Хрватској.
Како се уводи ванредно стање
Како каже, разлика је у томе што се ванредно стање уводи на основу Устава као највишег правног акта и то у тренуцима када постоји опасност по целу државу од рата, временске непогоде, пандемије због чега може доћи и до “већег одступања у поштовању људских права и слобода него приликом проглашења ванредне ситуације”.
Четири варијанте
1. СУПЕР ТВРДА
Ванредно стање и полицијски час од 18.00 до 5.00. Тешко оствариво.
2. ТВРДА
Полицијски час током викенда, затварање свега осим апотека и маркета.
3. СРЕДЊА
Потпуно затварање за викенд, осим апотека и маркета, али без полицијског часа.
4. МЕКША
За викенд скраћивање радног времена свега сем прехрамбених радњи и апотека.
И Лончар може да нареди „локдаун“
Према Закону о заштити становништва од заразних болести, Влада Србије, односно Министарство здравља, може да прогласи ванредну ситуацију због пандемије вируса током које министар здравља на основу предлога надлежних служби може наредити: забрану окупљања на јавним местима, ограничење кретања становништва у подручју захваћеном ванредном ситуацијом, забрану или ограничење путовања, забрану или ограничење промета појединих врста робе и производа, ванредну вакцинацију и мере личне заштите од инфекције.
Закључани смо провели скоро 27 дана
Током првог таласа короне, од 18. марта до 6. маја прошле године, становници Србије су у својеврсном карантину током трајања полицијског часа провели 638 сати или више од 26,5 дана.
Полицијски час је први пут уведен 18. марта и првобитно од 20.00 до 5.00 ујутро. Међутим, у оваквом облику је важио само четири дана, пошто је већ од 22. марта продужен на период од 17.00 до 5.00.
Најконтроверзнији полицијски час имали смо за Ускрс, од 17. до 21. априла и он је трајао чак 84 сата!
Више од 4.000 заражених, највише од 23. децембра
Настављен је драстичан скок броја заражених. Јуче до 15 часова на корона вирус тестирано је 16.743 особа, од којих је позитивно било њих 4.157 или 24,8 одсто. Ово је највећи број регистрованих нових случајева у једном дану још од 23. децембра када их је било 4.426.
Према последњим подацима Министарства здравља и Института “Батут”, у болницама широм Србије хоспитализован је 4.031 пацијент, од којих је њих 168 на респираторима. Нажалост, преминуло је још 16 особа, односно укупно 4.475 од почетка епидемије ковида-19 у Србији (стопа смртности 0,96%).
Највише новозаражених је у Београду – 1.214, али је још алармантнија ситуација у Новом Саду са 374 новооболелих, а затим следе Ниш са 229, Крагујевац са 165, Краљево са 128, Врање са 86, Панчево са 70…
Др Кон је упозорио да је доказано присуство британског соја.
– Он још није доминатан, али ће бити. Не можемо више да седимо скрштених руку. У понедељак смо тражили исто што и прошлог викенда. Да се мере продуже на седам дана. Међутим, скраћивање радног времена довело је до илегалног окупљања. Испада да ништа друго не може осим ванредног стања – рекао је др Кон.
Које би биле економске последице “локдауна”?
Поједине привредне гране у Србији добро знају колико их је коштало закључавање, друге су скоро па одахнуле и почеле да враћају послове, а сви заједно су врло свесни колико би нови “локдаун” био додатни удар на целу привреду и економију. Искуства нам говоре да би последице на крају ланца индиректно трпела цела привреда, а да би негативне ефекте осећали и грађани и радници, и то на више “фронтова”.
Евентуално закључавање додатно би утицало на смањење потрошње, потом и на пад производње. Негативан циклус прелио би се на запослене и то из два угла: потребе за њиховим радним местом, имајући у виду смањен обим пословања, али и из угла зарада које у околностима закључавања постају економски неисплативе.
Последице би се преливале и даље, преко смањеног извоза и пада инвестиција, и на крају пада стопе привредног раста земље.
Угоститељство и туризам већ су на коленима. Више од половине људи у туристичким агенцијама је остало без посла. Средином прошле године био је то сваки трећи радник, било да ради у ресторану, хотелу или туристичкој агенцији. Најновији подаци говоре да је у посредничким агенцијама у туризму од марта без посла остало више од 60 одсто радника.
С друге стране, најновији европски статистички извештаји потврдили су да су највеће жртве корона закључавања сезонски радници, радници на повременим пословима и запослени на одређено време. У компанији која више од две деценије успешно послује у Србији, кажу да су се крајем децембра радовали пролећу.
– Само смо чекали да нам прође тежак јануар. Знали смо и да фебруар неће бити лак, али смо веровали у март. А онда туш. Сад кад смо очекивали да све крене у добром правцу поново страхујемо. А страх међу привредницима значи и кочницу у кретању у нове послове, закључивање нових уговора, покретању инвестиција важних за перспективу компаније”.
Председник компаније “Галеб Група” Радослав Веселиновић више пута је говорио да је индустрија током целе прошле године генерално падала, и да је само било питање колико који сектор трпи.
– Највише последица трпеле су услужне делатности, угоститељство, туризам, хотелијерство, саобраћај… Али последично и многи други. У таквим околностима врло је деликатно рећи да ли прибећи неком озбиљнијем закључавању – сматра Веселиновић.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић је, с једне стране, поборник става да би требало “закључати” државу, јер како каже, “ниједан изгубљен живот не може се вратити”, али је с друге стране свесна да би то имало велики утицај на привреду.
– Привреда и економија ће се брже или спорије опоравити, али ниједан изгубљени живот не може се вратити. Свакодневно добијам лоше вести и зато ми је ток мисли управо такав. Међутим, сматрам да неће доћи до потпуног затварања као што је било на почетку пандемије и да ће, пре свега, привреда радити. Овде је већи проблем од затварања то што у индустрији већ постаје велики проблем радна снага, где су запослени десетковани вирусом – наводи Савић.
М.Т, Блиц
 ванредног стања, економисти и политичари су редом против, а кона){kind=link}