Шовинистичка србофобија влада бившим југословенским простором, као и 1941. Исти су протагонисти као некада, а многи би изгледа бацали Србе у исте јаме, реке и пећи, чим би им се указала прилика.
Отворени Балкан
Непрестано се појављују снимци из Немачке на којима Хрвати и Албанци заједно, загрљени, хорски псују мајку Србима.
Шовинистичка србофобија влада бившим југословенским простором, као и 1941.
Исти су протагонисти као некада, а многи би изгледа бацали Србе у исте јаме, реке и пећи, чим би им се указала прилика.
Званична српска власт и опозиција то или не виде и не разумеју, или игноришу.
Дакле, или су глупи или зли, или и једно и друго.
Историјско искуство мора да нам буде светионик у тамној ноћи која се полако спушта на Европу и свет.
У супротном, одосмо бестрага…
Кад козе утихну
Продали су своје љубимице козе, само да би могли да дођу на утакмицу коју њихови не играју против Србије, да би вређали Србију и Србе.
УЕФА неће да реагује на ово, то сви знамо.
Неће ни јадни ФСС.
Нису реаговали ни традиционално лоши коментатори са РТС који су, као и сви на свету, чули арлаукање „Убиј Србина“, али се плаше да ишта кажу с тим у вези.
Додуше можда им и не смета, ако узмемо у обзир ко све ради и уређује програм на Јавном сервису.
Пропашћемо скроз ако се у народу не пробуди борбени дух у вези са многим питањима.
Фудбал је ту најмање важан.
Лоша проза и непролазна поезија
Шеф новокомпоноване хрватске дипломатије, зли и бестидни шовиниста и незналица с предумишљајем Гордан Грлић Радман, испалио је јуче ову дрску увреду: „Неприхватљива је и бесмислена резолуција о Јасеновцу, требало би да се донесе резолуција о Божићном устанку. Какве везе Црна Гора историјски има са Јасеновцем“?
Познајући добро тај тип људи, Јован Дучић их је пре више од 80 година овековечио у чувеној песми „Сину тисућлетне културе“:
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала раcо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у њедрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
Наслов, опрема: Хронограф
