Преминуо умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије

Стање му се погоршало пре два дана када је прикључен на респиратор. Имао је упалу оба плућна крила.

епископ атанасије јевтић
Епископ Атанасије Јевтић

Преминуо је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије после тешке борбе са вирусом корона, потврђено је за бањалучку Алтернативу телевизију из требињске болнице.

Да је преминуо владика Атанасије, окупљеним верницима је у требињском саборном храму саопштио и владика Димитрије. Он је рекао да ће Атанасије бити сахрањен у манастиру Тврдош, преноси АТВ.

Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије примљен је на лечење у болницу у Требињу у другој половини фебруара, после тестирања на присуство коронавируса.

Стање му се погоршало пре два дана када је прикључен на респиратор. Имао је упалу оба плућна крила.

Епископ Атанасије преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у болница Требиње.

Обавештење о сахрани владике биће објављено накнадно, наводе из Епархије.

Епископ др Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, на други дан Божића 8. јануара 1938. године.

Завршио је Богословију у Београду 1958. године, а Богословски факултет 1963. године. Претходно је замонашен у манастиру Пустињи код Ваљева, 1960. године, где је монашки постриг примио од архимандрита Јустина Поповића, а потом је био сабрат манастира Троноше код Лознице.

Завршио је и Теолошки факултет у Атини, где је и докторирао.

За време четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви.

Усавршавао се и на Богословском институту Светог Сергија у Паризу, где је био и професор. За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске.

Од 1973. био је доцент на Богословском факултету у Београду, а потом и професор. У два наврата био је и декан Богословског факултета у Београду.

Истовремено и напоредо са професорским дужностима и писањем у часопису Православље, делатно је учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свести и савести српскога народа, подсећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама, наводи се на сајту Епархије захумско-херцеговачке.

Изабран је 1991. за епископа банатског, где је остао непуних годину дана, да би 1992. постао епископ захумско-херцеговачки. Наследио је Епархију која више деценија није имала свога епископа, а током рата у БиХ помагао је свој народ, војску, сирочад, избеглице, рањенике и остале невољнике и паћенике, обнављајући православну веру у Херцеговини.

Године 1994. изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу.

Фото: Александар Милачић, Спутњик

Услед тешке повреде умировљен је као епископ 1999. године, а остао је да борави у манастиру Тврдош крај Требиња.

Био је један од најпознатијих православних теолога, и учествовао је на многобројним научним скуповима. Аутор је великог броја књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика. Био је члан Удружења књижевника Србије и објавио је више десетина књига.