Стање му се погоршало пре два дана када је прикључен на респиратор. Имао је упалу оба плућна крила.

Преминуо је умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије после тешке борбе са вирусом корона, потврђено је за бањалучку Алтернативу телевизију из требињске болнице.
Да је преминуо владика Атанасије, окупљеним верницима је у требињском саборном храму саопштио и владика Димитрије. Он је рекао да ће Атанасије бити сахрањен у манастиру Тврдош, преноси АТВ.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије примљен је на лечење у болницу у Требињу у другој половини фебруара, после тестирања на присуство коронавируса.
Стање му се погоршало пре два дана када је прикључен на респиратор. Имао је упалу оба плућна крила.
Епископ Атанасије преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у болница Требиње.
Обавештење о сахрани владике биће објављено накнадно, наводе из Епархије.
Епископ др Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, на други дан Божића 8. јануара 1938. године.
Завршио је Богословију у Београду 1958. године, а Богословски факултет 1963. године. Претходно је замонашен у манастиру Пустињи код Ваљева, 1960. године, где је монашки постриг примио од архимандрита Јустина Поповића, а потом је био сабрат манастира Троноше код Лознице.
Завршио је и Теолошки факултет у Атини, где је и докторирао.
За време четворогодишњег боравка у Атини, служио је као парохијски свештеник у атинској Руској цркви.
Усавршавао се и на Богословском институту Светог Сергија у Паризу, где је био и професор. За четири године боравка у Француској опслуживао је, према потребама, православне парохије руске, српске, грчке и француске.
Од 1973. био је доцент на Богословском факултету у Београду, а потом и професор. У два наврата био је и декан Богословског факултета у Београду.
Истовремено и напоредо са професорским дужностима и писањем у часопису Православље, делатно је учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свести и савести српскога народа, подсећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама, наводи се на сајту Епархије захумско-херцеговачке.
Изабран је 1991. за епископа банатског, где је остао непуних годину дана, да би 1992. постао епископ захумско-херцеговачки. Наследио је Епархију која више деценија није имала свога епископа, а током рата у БиХ помагао је свој народ, војску, сирочад, избеглице, рањенике и остале невољнике и паћенике, обнављајући православну веру у Херцеговини.
Године 1994. изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу.

Услед тешке повреде умировљен је као епископ 1999. године, а остао је да борави у манастиру Тврдош крај Требиња.
Био је један од најпознатијих православних теолога, и учествовао је на многобројним научним скуповима. Аутор је великог броја књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика. Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика. Био је члан Удружења књижевника Србије и објавио је више десетина књига.