Сутра наша Црква слави Светог великомученика косовског Лазара, Видовдан, спомен на дан када је 1389. године вођена Косовска битка. Срби су тада, уместо царства земаљскога одабрали Царство Небеско, наставивши пут који је зацртала светородна династија Немањића. Свеколиком Србству: Молимо се за спас отаџбине, само једну имамо!
Пре гидуну дана, 28. јуна у Сретењском манастиру у Москви, служен је помен свим српским jунацима, који су, од Косовског боја до наших дана, положили живот за веру и отаџбину.
Молитва Светом великомученику кнезу ЛАЗАРУ
Када си на стражу стао своје богодане власти, Лазаре, тада си недремљиво око стекао за чување богоданога Ти стада, иза њега си се до смрти потрудио, и отуда си и награду примио за труде своје. Новопросијалом звездом јавио си се на православном западу, сијајућу светлим лучама својих моштију свима вернима, а највише своме Отечеству, и све си их привукао пресветлом сијању Твојих подвига и оградио светлошћу од таме несветле, Лазаре, и од звери што по тами долазе да стадо разграбе. Онај што на висоту Божју хулу изрече гордим оком гледајући Твоја добра, Лазаре, лажљивим лукавством покушао је да Те покраде, а Ти премудрост истинску, Христа Бога, у дому срца свога имајући, гордога си под ноге Своје покорио, кличући: Нема светога осим Тебе, Господе! Побеснелог Турчина видевши где с мноштвом незнабожаца против Тебе долази, Лазаре, давидски си на борење са њим изашао и њега као другог Голијата победио, узвикујући: Нема светога и нема праведнога изнад Тебе, Господе!
Поборнику Православља и Мученику нелажном хвалу и славу сви верни Теби приносимо, Лазаре, јер се ниси убојао богоборне звери што рече: „Дођите да истребимо славитеље Праве Вере са земље српске, те да се не помене име православља међу њима“. Као Гедеон свесилни, на најезду мноштва турског насрнуо си, не трпећи да храмови молитвени и сасуди свети буду оскврњени. Волећи више да за њих умреш и душу своју да положиш, и главе си одсецање за њих претрпео, узвикујући: Слава сили Твојој, Господе! Свесилним својим усрђем, Лазаре, ухвативши се у коштац са хвалисавим Турчином и њега победивши, узвикивао си: „Нека се пролије крв моја у љубави Христа мојега, јер волим више да пузим у дому Бога мојега него ли да благујем у трулежности“. Тебе молимо, Свети, приљежно, за Цркву верну помоли се за коју си и крв Своју Мученичку излио и Православној Вери крепост против непријатељских јереси измоли и мир поштоваоцима својим, Лазаре!
Као ружа багренолика и јабука благотворна и као крин пољски и као миро благотворно гробница твоја, Лазаре, облагухавајући нас, весели нас и у својој средини је имајући као ризницу многоцену, њоме се красимо, Спаса величајући. Од несреће сваке нас избави, јер смо Твоја паства.
О, свепевана Царице, Небеска, Пресвета Богородица, што беспочетнога роди Цара славе, појцима Својим сагрешења опроштај и живота напредак у благостању подај молбама Светога Твога Лазара Великомученика!
Отачаство Ти што Тебе узгаји Твојим повојима хвали се, а подвизима и страдањима Твојим краси се, нови међу Мученицима, Лазаре! Светла је и Црква Спаса и Бога, која као ризницу богату – Свете Твоје мошти има, а ми, верни, спомен твој служећи, молбено узвикујемо:
Избави поштоваоце своје од свакога зла молитвама својим!
