Успех је остварила ван граница своје земље. Жели да се врати у Србију. Прелепа, паметна, скромна Јована обишла је 52 земље.
Пријављивала се на много огласа које је видела у Србији и нигде није успела да се запосли. У страној земљи, Уједињеним Арапским Емиратима, добила је запослење, а тамо су је сачекали са лимузином. Упознала је Рафаела Надала и многобројне познате личности. Обишла је 52 земље. Сад је водећи терапеут са лиценцама које има тек око педесет стручњака на целом свету. Без обзира на то што су њено знање и потенцијал препознати тек у иностранству, волела би да се врати у своју земљу. Јована Стојановић (32) већ седам година живи у Абу Дабију где је запажен њен успех, памет, скромност, лепота…
Прелепа и успешна Јована Стојановић рођена је у Власотинцу. У основној школи и гимназији била је одличан ђак. После средње школе уписала је Филозофски факултет у Нишу на ком је студирала психологију. На основним и мастер студијама имала је просечну оцену преко девет!
Током школовања постигла је неописиви успех. Док многи студенти кукају како не могу да „дигну главу од књиге“, шармантна Јована је имала времена за све.
– Када сам уписала факултет, сећам се да је један пријатељ поделио тајну свог успеха на факултету са мном: „Осам сати спавања, осам сати учења, осам сати провода“. То је вероватно један од најбољих савета који сам добила – започела је разговор за Телеграф.рс невероватна Јована Стојановић.
Морала је да напусти Србију јер није могла да се запосли
Пошто је завршила мастер студије, харизматична саговорница волонтирала је у разним невладиним организацијама, држала је радионице младим адолесцентима, покушавала је да нађе посао. Међутим, у томе није успела у Србији. Због тога је била приморана да размишља да напусти земљу.
– Пошто сам исцрпела све ресурсе, сећам се да сам помислила како морам да одем и окушам своју срећу негде другде. У том тренутку, на Фејсбуку ми је изашла реклама да се траже стјуардесе. Пријавила сам се, прошла процену и после неколико дана сам добила мејл у коме ми нуде посао и да се преселим у Абу Даби у року од две недеље – објаснила је наша саговорница која је ван граница своје земље посао нашла у рекордном року.
Са 25 година је прихватила посао и постала стјуардеса. Начин на који је дочекана заиста оставља без даха као и чињеница да је изабрана међу више од хиљаду људи.
– Сећам се како су организовали пут нама седморо из Србије који смо тада прошли процену. Сваког од нас чекала је лимузина са личним возачем на интернационалном аеродрому у Абу Дабију. После тога су нас одвезли у зграду коју су тек почели да усељавају. Нас седморо су сместили у станове једно поред других и ту смо се заиста осећали као једна мала породица која заједно пролази кроз једно заиста другачије животно искуство – истакла је прелепа Јована.
Како нам је испричала посао је био веома занимљив, узбудљив и несвакидашњи. Три године је провела радећи као стјуардеса и обишла је укупно 52 земље. Познате личности, попут Рафаела Надала, упознавала је на промоцијама компаније за коју је радила.
– Дакле упознавала сам их ван летења. Била сам део групе стјуарта који су чинили промо лица компаније. То значи да кад год би компанија или Абу Даби имао неки важан догађај (у Емиратима или свету), они би изабрали неколико нас да представљамо компанију на том догађају. Овај део посла смо сви волели. Компанија би нас послала бизнис класом на најлепше догађаје а наше је било само да разговарамо са гостима и представљамо компанију – поделила је за Телеграф.рс невероватне тренутке свог живота наша несвакидашња саговорница.
Иако је постигла велики успех у компанији, Јована није желела да остави посао психолога по страни. После годину дана летења почела је да се интересује за специјалистичке студије (БЦБА). Имала је план да настави да се бави летењем како би платила скупе студије.
– Сам факултет и није толико скуп колико је сат супервизије, а мени је, да бих добила лиценцу, било потребно 1.500 сати. Обавила сам свој део истраживања и пронашла центар у којем раде људи који су БЦБА лиценцирани и могу супервизирати мој рад. Затражила сам састанак како бих добила што више информација о специјалистичким студијама – објаснила нам је прелепа, паметна и јединствена Јована које је планове имала.
Састанак јој је заказан са директорком центра која јој је одмах после разговора понудила посао. Знала је да је то понуда која се не одбија.
Храбро је започела ново поглавље свог живота иако је старо било веома успешно.
Ни ново није ништа мање од тога…
Ново поглавље Јованиног живота
Јована тренутно ради као водећи терапеут у Центру за децу оболелу од аутизма. У њему је већ четврту годину. Каријеру је започела као терапеут, па старији терапеут да би пре две године добила унапређење у водећег терапеута.
– Управљам групом од шест терапеута и осморо деце. Мој посао укључује обављање процене дечјих капацитета кроз различите тестове и анализе, затим креирање програма и плана рада на вештинама које желимо да развијемо код деце или проблем понашања која желимо да умањимо. Сваки план рада се базира на претходно детаљно прикупљеним подацима како би се креирао индивидуални план за свако дете понаособ – јер свако дете јесте јединствено и поседује специфичан сет вештина које треба даље усавршавати – открила је наша саговорница неке детаље свог пословног дана.
Кад смо јој поставили питање како је успела да постигне толики успех дала је одговор којим је открила колико је скромна без обзира на то што је на аеродрому дочекала лимузина, што је упознала Надала, што је постала водећи терапеут а има само 32 године… И открила нам је сурову истину.
– Нисам сигурна да ли бих све ово назвала успехом. Знам само да је производ тога где сам сада последица дугогодишњег рада на себи, упорности и труда. Родитељи су ме васпитали да је знање оно у шта треба да се улаже целог живота. Да ли бих рекла да је успех отићи из своје земље да бисте нашли посао? – Нисам сигурна. То је више била нужда у том тренутку. Када имате 25 година и урадили сте све што сте могли и куцали на сва врата на која сте могли а будете одбијени или неисплаћени за обављен посао, постанете разочарани, демотивисани, инертни. Ја нисам хтела да будем та особа.
Такође, ускоро улазим у осму годину мог живота у Абу Дабију. Исто толико година виђам родитеље и породицу једном или два пута годишње. Пропуштам славља али и растанке од драгих људи. Зато се не усуђујем да кажем да сам успела. Успех је када направите баланс, да имате и породицу и пријатеље близу, а да сте пословно остварени. Пре бих рекла да сам тренутно у дисбалансу – изговорила је Јована Стојановић тешке реченице.
Након реченица због којих је многима застала кнедла у грлу, поставили смо јој питање да ли планира да се врати у Србију, у земљу у којој је рођена, у којој је створила прве успомене а морала је да је напусти јер није успевала да се запосли.
– Волела бих. У Србији има доста деце оболеле од аутизма и заиста бих волела да пренесем своје знање и искуство одавде. Имам идеје и радим на њима. И чекам прави тренутак за повратак – одговорила нам је невероватна девојка а ми се надамо да је прави тренутак веома близу.
Ивана Влајковић, Телеграф
Није учлањена у државну секту зато нема посао