Први део
Други део
Ради успеха молитве, онај који се моли, треба да се уподоби оном, коме се моли
Као што лош човек, прилазећи са молбом добром, кротком и смиреном човеку, ради бољег успеха своје молбе, сам се стара да се уподоби њему, тако и хришћанин, приступајући молитвом Господу или Пречистој Његовој Мајци или Анђелима, или Светима ради успеха своје молитве, дужан је да се уподоби, по могућности, Самом Господу или Пречистој Његовој Мајци, или Анђелима, или Светима. И ето, у томе се састоји тајна приближавања и брзог услишавања наших молитава.
Сви који приступате да угађате Господу у молитви научите се да будете подобно Њему кротки, смирени и искреног срца; да немате у души лукавства, лицемерства; да не будете хладни. Потрудите се да имате Његов Дух јер ко нема Духа Христова, он није његов (Рим. 8, 9), а Господ уподобљеног и сродног Себи тражи међу нама, некога коме би могла да се привије благодат Његова. Знајте, да баш ни једна реч не пропадне у молитви, ако се говори од срца: сваку реч Господ чује и свака реч је код Њега на вагању. Нама се понекад чини, као да наше речи само узалудно јече кроз ваздух, разлежу се као глас вапијућег у пустињи; не, не! Потребно је знати, да нас Господ у молитви разуме, ако тако може да се каже, тј. наше речи тачно тако како себе разумеју савршени молитвеници, јер човек је икона Божија. Господ одговара на сваку жељу срца, изражену или неизражену речима.
Молећи се Богу, имајте на уму, да Бог има три Лица, а како је Он Лице и Лица, то Он у бесконачности има сва та савршенства, каква ми можемо да замислимо у некаквом најсавршенијем, по благодати Божијој, човеку, на пример у Пресветој Дјеви Марији, у Николају Чудотворцу, у Јовану Златоустом, у апостолима, пророцима, испуњеним Духом Божијим. Човек је лик Божији и подобије Божије; по савршеном лику може Делимично да се расуђује о Прволику, какав је Он; све су бољи, привлачнији наши погледи срца и срдачно расположење у човеку од Бога, од Сина Његовог и од Духа Његовог. На пример, Св. Николај је био и јесте састрадалан и милосрдан према људима по благодати Вожијој. Он је увек, и данас добропослушан онима који га искрено призивају, по оном истом милостивом срцу, које је он имао за живота и данас има по благодати Божијој. Према томе, зар није и Сам Господ Бог састрадалан и милосрдан, и колико састрадалнији и милосрднији? Бесконачно више, колико је Сам бесконачно виши и од Св. Николаја. Или узми апостола Павла. Каква човекољубивост у срцу апостола! О слуги Филимоновом он говори господину: ти Га, то јест, моје срце прими (Флм. 1, 12). Колико је љубави у тим речима! А каква љубав дише у његовим посланицама! Срце наше постаде широко, говори он Коринћанима, вама није тијесно у нама (2. Кор. 6,11-12). Он је описао у једној посланици у чему се састоји љубав Божанствена. Читајући тај опис, осећаш да је апостол на делу испунио све оно, што је написао о љубави. Али одакле та љубав у апостолу, ранијем гонитељу и увредитељу Христовом, који је,улазио у куће и везивао мушкарце и жене, предајуђи их немилосрдно у тамнице (Дап 9, 11; 22, 4; 26, 10-11)? Од Господа, источника љубави. Он Једини је вечна и бескрајна Љубав, која Собом обухвата сва створења.
Онај, који се моли Господу, Мајци Божијој, Анђелима и Светима, треба, пре свега, да се побрине о исправљењу свога срца и свога живота, а потом да им подржава, као што је написано: будите, дакл e , милостиви као и Отац ваш што је милостив (Лк. 6, 36); будите свети, јер сам Ја свет (1. Пт. 1, 16; Лев. 19, 2); Они, који се моле Мајци Божијој, треба да подражавају Њеном смирењу, непојмљивој чистоти, преданости вољи Божијој (на пример, када видиш неистине) и трпљењу; они, који се моле Анђелима, треба да размишљају о горњем животу и да се брину
о духовности, одбацујући постепено телесност и телесне страсти, а такође о пламеној љубави према Богу и ближњем; они, који се моле Светима, треба да подражавају њихову љубав према Богу и презирање света односно његових сујетних богатстава, њихове молитве, уздржање, нестицање, трпљење болести, мука и искушења, њихову љубав према ближњем. У супротном, молитва ће да буде бијење ветра.
Основа молитве је стремљење лика ка Прволику, као сличног сличноме.
Кад будеш молио од Бога духовне дарове, као на пример премудрост, веру, наду и љубав, кротост и смирење, тада се сети да си образ и подобије Божије, да је твоја душа као неки отисак Божанства, и сво богатство душе налази се у Богу, као у ризници (Ризнице добара), одакле ми можемо да црпимо свако духовно добро молитвом вере и трпљењем и очишћењем себе од сваке нечистоте. Говори Господу: мој ограничени дух је изашао из Твог бескрајног свесавршеног Духа; ево ја сам бедан, Владико мој, мудрошћу и разумом, или вером, надом и љубављу, кротошћу и смирењем; погледај на жеље срца мога и даруј ми Твоју премудрост, веру непостидну, наду поуздану, љубав нелицемерну (8 молитва јереја на јутрењу).
Како се молити Владичици Богородици, Анђелима и Светима
Владичици Богородици, Св. Анђелима и свим Светима моли се као Самом Духу Светом, нарочито пак као Светој Тројици, која их је освештала, и у њима почива. Да u они у нама једно буду (Јн. 17, 21). Јер си Свет, Боже наш, и у Светима обитаваш (возглас). Амин.
Молећи се Богу, треба увек да представљамо себи Његово бескрајно величанство, поклоњење на хиљаде хиљада и безброј Анђела небеских и светих, такође Његову свудаприсутност и свезнање, Његову бескрајну доброту, праведност и светост. Када ословљаваш у молитви Пресвету Дјеву Богородицу Пресветом, Пречистом, пренепорочном, преблагом, онда представљај себи да је сама њена суштина светост вечна, непоколебљива, постојана, неизразива, несагледна и Анђелским очима ( Пресветој Богородици). Тако размишљај и о свим Анђелима и Светима, тј. да је њихова суштина светост и благост, по благодати Исуса Христа. Увек сматрај за велику срећу што можеш да разговараш кроз молитву са Господом или са Пречистом Господарицом Богородицом, или са Анђелима, или са Светим људима и са радошћу, а и са трепетом и страхом Божијим моли Им се увек, имајући на уму с Ким разговараш, ти нечисти и ништавни црв.
Када се молиш Небесним Силама немој да их замишљаш страшнима, недоступнима, немилостивима: не, то су створења прекротка, смирена, благочестива, која воле, доступна и љубазна, радо послушна, блиска онима који их са искреном вером и љубављу призивају у својим молитвама. Њихово својство је љубав за јединство са свим хришћанима кроз молитву вере. Још, када се молиш Небеским Силама презири све што је земаљско, као трулежно, и свим срцем воли небесни живот, духовни и стреми ка њему. Њима је врло драго да виде наше истинско мудрољубље, нашу жељу да себе учинимо њиховим суграђанима, чему смо и призвани по благодати Исуса Христа у Пребожанственој Тројици.
Молитва за одгнање лукавих и хулних помисли
Када за време молитве Мајци Божијој не налазиш у срцу свом одговарајуће страхо-благочешће ка Њој и осећаш лукаве и хулне помисли, тада ускликни следеће похвалне, Ње достојне приложене речи: „Ти си сва, Владичице, светлост, сва светиња, сва благост, сва премудрост, Ти све можеш као Мати Свемогућега, увек Ти једина и као таква најсавршенија као Мати најсавршенијег Цара славе!“
Мати Божија чује наше молитве и моли се за нас
Ми се молимо преблагој и пренепорочној Мајци Божијој и Она се моли за нас. Ми прослављамо Њу – Вишу од сваке славе, и Она нама припрема вечну славу. Ми Њој често говоримо: „радуј се“, и Она од Сина Свог и Бога моли: Сине Мој возљубљени, даруј им вечну радост за радосне поздраве, које ми упућују.
Снага молитве је: на пример отварати и затварати Небо, претварати огањ у росу. Чија молитва је посебно силна? Молитва Мајке Божије (светим Твојим и најсилнијим молбама) и Светих на небу; на земљи молитве свештеника, као самим Богом постављених уз сами Његов престо ради молитве за себе и људе (за наше Грехе и грехе народа из незнања; Јев. 9,7), молитве преподобних, отшелника (јер ће доиста погледати на њега; Јов. 42, 8). Од лењости за молитву хришћанина долази сиромаштво вере, наде и љубави, греси и безакоња, беде душевне и телесне.
Молитва Мајци Божијој спасава од ђавољих рањавања
Благодари најхитрију Заступницу нашу Господарицу Богородицу, Пречисту, премилосрдну Дјеву Марију, која нас по нашој усрдној молитви спасава од рањавања и угњетавања ђаволског. Погледај на Њу очима срца у Духу Светом, свуда присутном и све испуњавајућем и простом; погледај Њу, заиста присутну у твом срцу и узвикни према Њој: Пребрза Заступнице Господарице Богородице Маријо, спаси ме од врага, који ме саплиће. И одмах, истога трена, спасиће те Она према вери твога срца и према уздању твога срца у Њу тако ће и да одступи од недара тескоба, огањ и тешка чамотиња. Треба само замислити и чврсто веровати, да је Дух Свети свуда, на сваком месту и да је просто биће, да је у Њему цело небо блиско нама, као на длану, са свим Анђелима и Светима, да само треба призвати Господа или Господарицу Богородицу или Светог од свег срца, са вером која већ види, са покајањем из срца за грехе, којима нас везује враг, или се везујемо добровољно сами, и спасење ће тог тренутка да засија.
Дивно је спасење Владичице, тако се оно и улива теби у душу, као целебни балзам (4), или као ароматични животворни ваздух, или као успокојавајућа вода, само погаедај на Њу очима срца са уздањем у Њену благост и моћ. Али баш то је и тешко са срдачном вером која јасно види погледати према Њој, подједнако као према Господу или према Светима; враг се труди да на сваки начин постане тврди, високи и мрачни зид између твоје душе и Бога или Богородице, Анђела и Светих, не допушта бедни, да би око срца гледало Господа или Његове свете, помрачује срце на сваки начин, распршава веру, стешњава утробу (5), жеже, помрачује. Сва та дејства треба сматрати за машту, за лаж и кроз тај замишљени зид пробијати се ка Господу или ка Богоматери и ка Светима. Како се пробијеш, тог тренутка си и спашен. Вера твоја спасла те је (Мт. 9, 22).
Молите се, браћо моја, Матери Божијој, када се подигне бура мржње и злобе у вашем дому. Она, све,блага и свемоћна, лако и веома добро може да умири људска срца. Мир и љубав происходе од јединога Бога, као од свог Извора, а Владичица је у Богу, једно са Богом, и као Мајка Христа Мира, ревнује и моли се за мир целог света, тим више за све хришћане. Она има ту моћ да руком својом одагна од нас поднебесне духове злобе, оне недремљиве и упорне сејаче злобе и непријатељства међу људима, и свима, који са вером, и љубављу притекну под Њен моћни покров, дарује бодро, брзо мир и љубав. Ревнујте и сами да сачувате веру и љубав у срцима својим; ако се не будете сами старали о томе, нећете се удостојити заступништва Божије Матере за вас пред Богом; при том будите свагда најусрднији и благочестиви поштоваоци Матере Свевишњег Господа; јер је достојно јако воистину блажити Њу, Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују (6) вишу од све твари, Заступницу рода људског. Старајте се да у себи васпитавате дух смирења, јер је Сама Она смирена, као нико од смртних, и љубављу гледа само на смирене. Погледа на смирење слушкиње Своје, говори Она Јелисавети о Богу Спасу Своме (Лк. 1,48-47).
Мајци Божијој треба се молити са пуним уверењем и надом да ћеш добити мољено
Приступајући молитви Царици Богородици, пре молитве буди чврсто уверен, да нећеш отићи од Ње, не добивши милост. Тако мислити и бити тако уверен, што се тиче Ње достојно је и праведно. Она је свемилостива Мајка свемилостивог Бога Речи, и о Њеним неизмерно великим и безбројним милостима оглашавају сви векови и све хришћанске цркве; Она је заиста бездан милостиње и дарежљивости, како се говори о Њој у канону Одигитрије (Кан. песма 5, ст. 1). Зато приступати Њој са молитвом без таквог уверења било би неразумно и дрско, а сумњом би се вређала Њена доброта, као што се вређа и доброта Божија, када приступиш молитви Богу, и не надаш се да ћеш добити од Њега мољено. Како хитају по милостињу неком угледном и богатом човеку, чије милосрђе сви знају, и који је своје милосрђе показао много пута? Обично са најспокојнијом увереношћу и надом да ће од њега добити оно што желе. Тако треба чинити и у молитви, не треба сумњати и бити малодушан.
Када се молиш Владичици или неком Светитељу, чврсто замисли да си члан Цркве, у којој је Владичица главни камен здања, человођа духовне обнове (Пресветој Богородици, Икос 10), и знај да си тесно повезан изнутра са свима житељима неба, као камен здања, иако и мек и лабав. Тако схватајући себе, схватићеш зашто молитве тако лако допиру до светитеља: јер сви смо под једном Главом Христом (ср. Еф. 1, 22) и сви оживљени једним Духом Божијим.
Молитвеник
