Филип завршио 2 факултета, напустио Београд и отишао на дедовину: Камперима нуди поглед од милион долара

0

– Ко год је дошао овде, саопштио би ми да место има посебну енергију и да треба да покренем нешто – сећа се Филип Матовић, који је крајем 2020. одлучио да постане предузетник у туризму.

филип матовић
Фото: Фејсбук, Филопов брег

У кући у којој сада Филип живи, нико пре њега није живео од 1995. године, када је његов прадеда због дубоке старости и болести морао да напусти имање. У Ојковицу код Нове Вароши, на обронцима Златара долазили су чланови породице да се неколико пута годишње окупе, како сеоска кућа не би пала у заборав и пустош.

Вођен новом предузетничком идејом и жељом да се бави туризмом на Златару, у пролеће 2021. године на породичном имању Филип Матовић (29) прави кампинг одмориште и сели се у споменуто нововарошко село.

Како у свакој лепој причи увек има „случајности“, тако је и у овој: Филипов наврдеда се звао Филип, а засеок у којем он сада живи одувек носи име Филипов брег!

У Причи са душом овај дипломирани економиста открива да више воли планине од мора и да је ту љубав стекао у раном детињству, јер је одрастао на Рајцу.

Филипов брег, Ојковица, кампинг

Основну и средњу школу завршио је у Горњем Милановцу, а два факултета у Београду, одакле се после осам година живота преселио у Ојковицу.

– У овој брвнари, коју имамо од памтивека, родио се мој деда Миленко, мајчин отац, као и његових преосталих седморо браће и сестара. Деда је у Ојковици завршио основну школу, па је од средње наставио школовање у Београду и касније због посла прешао у Прислоницу. У Ојковицу сам долазио као дечак, а све више пред крај средње школе и нарочито за време студија, са друштвом викендима.

Место са посебном енергијом

– Ко год је дошао овде, саопштио би ми да место има посебну енергију и да треба да покренем нешто – сећа се Филип, који је крајем 2020. одлучио да постане предузетник у туризму.

– Када је у Србију дошла пандемија почетком прошле године, све чешће сам почео да размишљам о промени начина живота.

– Послове које сам тада радио били су онлајн, па сам помислио зашто бих плаћао стан у Београду кад све то могу да одрадим из села?

– Ставио сам прст на чело и рекао себи да је време да покренем нешто своје – да буде интересантно људима, да буде нешто што ја волим, а и профитабилно.

Тако је настало кампинг одмориште Филипов брег, удаљено од Београда око 240 километара.

– Цела ливада је у сунчаној страни, па се ујутру види излазак, а увече и залазак сунца, који је величанствен. Смештајни капацитет за прву сезону је 20 камп парцела за шаторе, распоређених у три реда на 50 ари.

– Нисам желео гунгулу и журке, него сам направио место за одмор.

– Кампери који имају своје шаторе могу да их поставе код нас и да плате ноћење по особи, а они који немају опрему могу да их изнајме комплетно опремљене: са душеком на надувавање, јастуцима, џезвом, плинским решоом, роштиљем, таландаром и котлићем – објашњава Филип.

Испод камп парцела налази се санитарни објекат са WC-ом и туш кабинама, умиваоницима и спољном чесмом за прање судова.

Wifi детокс зона

Интернета за сада нема, јер како каже Филип, код њега је „wifi – детокс зона, где људи само треба да уживају у чарима природе“.

Све је желео да ради по прописима, па је и фирму регистровао пре него што је званично почела туристичка сезона.

Док се распитивао одакле да крене, у општини Нова Варош је сазнао да цела територија села припада Специјалном резервату природе „Увац“ и да је градња објеката од 2007. године забрањена, али не и бављење туризмом. Тада се определио за камповање и кренуо у реализацију.

– Ступио сам у контакт са Кампинг асоцијацијом Србије, а председник Владимир Ђумић ми је доста помогао и дао ми савете. Када ми је рекао да је најважније да имам прилаз асфалтним путем, доведену струју и воду, да на ливади нема растиња и да поседује благи пад ка језеру како шатори један другом не би заклањали поглед, знао сам да је то – то. Пошто је видео снимак са једног од дружења на брегу док је спремао гулаш у котлићу са друштвом, његова прва реакција била је: „Друже, шта си чекао све ове године?! Ти ниси свестан шта имаш. Кампери би душу дали за ово“.

Свестан да се Србија као туристичка дестинација налази међу топ 10 земаља за камповање у Европи, Филип ће се од наредне сезоне усмерити ка иностраним гостима.

Желео би да се за Ојковицу и Филипов брег прочује најпре међу камперима у западној Европи, јер су они највећим процентом љубитељи овог вида туризма.

Ове године ће угошћавати домаће туристе, а према анкетама које ради, најзаинтересованији су људи од 25 до 34 године.

– Од првог до последњег шатора, како се пробуде ујутру, сви ће видети језеро и тај поглед, како сам га назвао „од милион динара“. Са доње половине ливаде (испод камп парцела – која је остала нетакнута) постоји стаза кроз шуму дужине један километар (у облику латиничног слова З) којом гости могу сићи до језера. Тамо могу да се купају, сунчају или веслају.

Промоција активног туризма

– Радим на промоцији активног туризма, повезао сам се са доста локалаца, па гостима нудимо и вожњу бицикла, трекинг и оријентиринг туре, вожњу кајацима, чамцима, катамараном, квадовима и оффроад туре џиповима, а радим и на припреми и логистици параглајдинг тандем летова – рекао је за Приче са душом.

Пошто се из Београда преселио у Ојковицу, Филип је уједно и директор новоосноване фирме, управник кампа и једини радник.

Све сам ради, дочекује госте, помаже им око смештаја, упознаје их са околином.

– Мој покојни деда је овде имао много добру репутацију, па су се многи мештани обрадовали када сам дошао у село.

– Умрежио сам се са комшијама, тако да гости кампа могу без проблема да набаве све за јело: од кајмака и сира, јаја, ракије, сувог меса, кобасица и до печеног јагњета ако пожеле.

– У Кокином броду су три одлична ресторана, три одлично опремљена маркета и једна месара, тако да нема потребе ништа носити од куће – осим вреће за спавање и доброг распложења.

Предузетнички подухват који је направио наишао је углавном на похвале и подршку, поготово од породице и најближих пријатеља.

Било је и оних познаника који су се прво чудили идеји „да се олако напусти Београд и оде у село у ком никад није живео“, али су туристички концепт и идеју ипак подржали.

Филип Матовић планира да ради до половине октобра, у зависности од временских (не)прилика. А судећи по врућинама које су увелико стигле, биће доста интересената за одмор у природи, у хладу Златара, са прелепим погледом на језеро.

Филипов сајт и све детаље око Филиповог брега пронађите ОВДЕ, а фото и видео галерију на друштвеним мрежама: Facebook и Instagram.

Приче са душом

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.