Изградња спортског комплекса од 30 хиљада квадрата са тениским стадионом, хотелима и вишеспратницама тик уз Калемегдан, коју је иницирао Тениски центар Новак, последњи је у низу уступака актуелне градске власти према породици Ђоковић. Пре тога, град је дозволио да фирма Срђана Ђоковића осам година користи градске тениске терене без уговора и накнаде и да их за то време нелегално прошири.
Град Београд дозволио је да фирма Фемили спорт у власништву Срђана Ђоковића, оца нашег најбољег тенисера, последњих осам година користи градске тениске терене у наставку Спортског центра Милан Гале Мушкатировић на Доњем Дорћолу без накнаде, уз прећутну сагласност, показује документација до које је дошао БИРН током истраживања које је трајало протеклих шест месеци.
Фемили спорт закупац је градских тениских терена од 2009. године, али од 2013. године, односно од када су изгубили лиценцу за организовање АТП турнира Сербиа Опен, немају потписан уговор и не плаћају закуп. У исто време, фирма је нелегално проширила Тениски центар Новак – надоградила поједине објекте и изградила нове терене.
Све ове инвестиције касније су озакоњене на захтев Града Београда који је сад дужан да плати Ђоковићевој фирми разлику између уложеног и оног што град потражује на име закупнине. Према процени Градског завода за вештачење 2020. године тај дуг је износио 400 хиљада евра. Дуг је у међувремену смањен на 100 хиљада евра, а споразум о вансудском поравнању требало би ускоро да буде потписан, сазнаје БИРН из Правобранилаштва.
Док покушава да поравна неизмирене рачуне из прошлости са фирмом Фемили спорт, Град Београд је прошле године прихватио иницијативу Тениског центра Новак да се у наставку Спортског центра Милан Гале Мушкатировић изгради спортски комплекс са тениским стадионом, хотелом и продавницама.
Тако је омогућена изградња нових објеката на једној од најексклузивнијих локација у граду, показује План детаљне регулације за “линијски парк” који је усвојен крајем септембра 2021. године, а јавности представљен као “београдски зелени појас” на месту старих железничких шина од Панчевачког до Бранковог моста.
Уместо “зеленог појаса”, градска парцела на којој се налази Тениски центар Новак, проширена је са 1,4 на 3,4 хектара, уз могућност изградње 30 хиљада нових квадрата, висине до 20 метара, односно шест-седам спратова.
Републички завод за заштиту споменика културе оценио је да предложено решење предвиђа прекомерну градњу у подручју Калемегданске тврђаве, што је неприхватљиво због могућег нарушавања културног наслеђа, али ово мишљење није прихватила Комисија за планове града Београда.
О проширењу Тениског центра без одобрења за изградњу и о томе како је настао дуг града према фирми Фемили спорт одбили су да говоре власник фирме Срђан Ђоковић, као и градски менаџер Горан Весић који је водио преговоре о вансудском поравнању испред Града Београда.
Адвокат Горан Драганић, који заступа Новака Ђоковића, у писаном одговору за БИРН наводи да ће бити поштовани сви закони и прописи ако дође до изградње спортског комплекса на Доњем Дорћолу.
Јелена и Новак наследили Срђана Ђоковића
Тениски центар Новак је почетком септембра 2021. године формално променио власника. Уместо фирме Фемили спорт, у власништву Срђана Ђоковића, центар сада води фирма Тара 2016 С чији су крајњи власници Новак и његова супруга Јелена Ђоковић.
Фирма Тара 2016 С била је једини понуђач на јавној лицитацији 2. августа 2021. за двадесетогодишњи закуп градских тениских терена у оквиру ког последњих једанаест година послује Тениски центар Новак. По оцени Транспарентности Србија јавно надметање било је намештено, зато што је услове конкурса испуњавала само фирма Тара 2016 С.
Према новом уговору, вредност закупа је нешто више од 17 хиљада евра месечно за преко 14 хиљада квадрата Тениског центра на Доњем Дорћолу. Закупац не може да врши адаптације и преправке без претходне сагласности, а без обзира на обим улагања не може да тражи сувласништво.
Иницијатива Тениског центра Новак за градњу хиљаде квадрата
На шљакастим теренима спортског центра Милан Гале Мушкатировић на Доњем Дорћолу, ексклузивној локацији на самом ушћу Саве у Дунав, последњих једанаест година послује Тениски центар Новак. Закупац четрнаест терена и неколико објеката од 2009. године је фирма Фемили спорт, у власништву Срђана Ђоковића.
Тениски центар Новак налази се у непосредној близини Калемегданске тврђаве и Споменика браниоцима Београда, уз трасу Линијског парка који би требало да споји Бранков и Панчевачки мост.
Током раног јавног увида у план детаљне регулације линијског парка, Тениски центар Новак упутио је иницијативу Урбанистичком заводу Београд да се на месту градских тениских терена изгради спортски комплекс са отвореним тениским теренима, фондацијом Новак, музејем и спортском халом за одржавање такмичења са комерцијалним садржајима.
Усвајањем Плана детаљне регулације за линијски парк крајем септембра 2021. године, постојећа парцела проширена је са садашњих 1,4 хектара на 3,4 хектара, зелене површине су промениле намену у спортски комплекс и омогућена је градња 30 хиљада нових квадрата, максималне висине до 20 метара, односно шест-седам спратова. Исти документ предвиђа и преко 200 хиљада квадрата за стамбено-пословни комплекс Марина Дорћол.
Документ прописује да је “заступљеност пратећих комерцијалних садржаја 40 одсто укупне површине”, што значи да готово на половини изграђених квадрата могу да буду хотели, ресторани и други пратећи објекти.
Весна Тахов, директорка Урбанистичког завода Београд, потврдила је за БИРН да је Тениски центар Новак током 2020. године послао иницијативу којом предлажу изградњу новог спортског комплекса и да су касније представили конкретно идејно решење за градњу спортског комплекса, али да нису прихваћени сви њихови предлози.
Тахов објашњава да је одбијен захтев Тениског центра Новак да парцеле могу прећи у приватно власништво. “Парцеле све време остају у власништву Града Београда и не могу да се отуђе”, каже Тахов.
У овом тренутку за БИРН није потврђено да ли постоји нов пројекат, а директорка Урбанистичког завода Београд каже да би иницијатори новог решења требало да буду град и фирма заједно пошто се ради о јавној површини.
Прекомерна градња на подручју Калемегдана
Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе каже да идејно решење за нови спортски комплекс које је предложио Тениски центар Новак није добило сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе због заштите Калемегданске тврђаве.
Идејно решење је подразумевало изградњу спортског комплекса са тениским стадионом, већим бројем тениских терена, пратећим објекатима за тениску академију и професионална такмичења, смештај полазника академије и учесника такмичења, здравствене и друге објекте.
“Нисмо против планирања спортског центра, сматрамо да је намена примерена, али Планом предвиђена намена такмичарског карактера условљава прекомерну изградњу у приобалном подручју Калемегданске тврђаве, што сматрамо неприхватљивим са становишта заштите културног наслеђа“, објашњава Ђукановић.
Услови заштите Београдске тврђаве које је прописао Републички завод за заштиту споменика културе нису уграђени у нацрт Плана детаљне регулације, због чега је овај завод имао низ примедби. Међутим, Комисија за планове града Београда, која усваја финалну верзију плана и на чијем је челу градски урбаниста Марко Стојичић, није прихватила примедбе Републичког завода за заштиту споменика.
Планирањем спортског комплекса такмичарског карактера који допире све до куле Небојша, онемогућава се повезивање Доњег града са обалом и рекама, а слободни простор приобаља своди само на део средњовековног града, наводи се у одбијеној примедби Републичког завода, у којој још стоји да се планираним пројектом споменик Браниоцима Београда деградира, да постаје заробљен са само једним прилазом са кеја.
Ипак, Планом детаљне регулације за линијски парк дозвољена је градња спортског комплекса такмичарског карактера супротно ставу Републичког завода за заштиту споменика културе.
Архитектa Ива Чукић из невладине организације “Министарство простора” која се залаже за праведнији развој града, каже за БИРН да види низ спорних ствари у вези са изградњом овог спортског комплекса.
Она истиче да приобаље нема само комерцијални потенцијал, него га треба неговати као зелену оазу за слободно коришћење и бег од градске вреве.
“Својеврстан је вид злоупотребе назвати нешто `планом за линијски парк`, а онда у њега перфидно убацити пренамену јавног земљишта, узурпацију површина и хиљаде квадрата нових стамбених, пословних и комерцијалних простора”, каже Чукић.
Она објашњава да “изградња спортског комплекса може да крене ужасно брзо, посебно када су утицајни људи у питању”, односно да план детаљне регулације инвеститорима отвара могућност да већ сада траже локацијске услове, израде детаљно решење и затраже грађевинску дозволу.
Усвајање иницијативе за проширење парцеле и могућност градње великог спортског комплекса, супротно мишљењу Републичког завода за заштиту споменика културе, само је последњи у низу потеза градских челника који у последњих 11 година излазе у сусрет интересима Тениског центра Новак.
Горан Драганић, адвокат Новака Ђоковића, у писаном одговору за БИРН наводи да ће предузеће Тара 2016 С, у власништву Новака и Јелене Ђоковић, “уколико се одлучи да било шта гради у Београду, градити све на основу планских аката града Београда и уз строго поштовање свих законских прописа Републике Србије”.
Упитан да објасни на који начин је настао и како ће бити измирен дуг града према фирми Фемили спорт, Драганић каже да не заступа ову фирму и њеног власника Срђана Ђоковића. “Не поседујем информације у вези с вашим питањима везаним за Фемили Спорт”, закључио је адвокат Драганић.
Маја Кремић, директорка Фондације Новак и фирме Тара 2016 С, није желела да за БИРН разговара о плановима за проширење Тениског центра Новак.
К-Дистрикт
Републички завод за заштиту споменика културе није успео да сачува Калемеганску тврђаву од прекомерне градње у неким ранијим случајевима, па је дао сагласност за изградњу стамбено-пословног кварта К-Дистрикт о чему је БИРН први писао.
Изградњом К-дистрикта, планирањем гондоле, па и грађевинским подухватима попут спортског комплекса, крше се прописи који се тичу заштите наслеђа, угрожава визура и у потпуности мења просторна слика тог дела града, каже за БИРН Ива Чукић из невладине организације “Министарство простора” и додаје да се оваквим и сличним пројектима наноси неповратна штета Калемегданској тврђави.
Да су Ђоковићи управо хтели локацију у оквиру СЦ Милан Гале Мушкатировић, која се надовезује на стамбено пословни комплекс К-Дистрикт, потврђује иницијатива коју су упутили током раног јавног увида. Како БИРН сазнаје, породица Ђоковић могла је да изгради тениски комплекс у оквиру пројекта Београд на води, о чему сведочи и изјава председника Вучића.
“Ово је кров највећег шопинг мола у југоисточној Европи. Галерија. Оно последње је гаража, а ту ће да буду тениски терени које ће Ноле Ђоковић да направи”, изјавио је Вучић крајем априла 2021. године током обиласка радова у Београду на води са новинарима босанске телевизије Face HD.
Град у преговорима са фирмом док траје поступак пред судом
Фемили спорт, фирма у власништву Срђана Ђоковића, је био закупац градских тениских терена од 2009. године. Прве четири године измиривали су обавезе предвиђене уговором, да би октобра 2013. општина Стари град, која је у тренутку потписивања уговора била власник терена, раскинула уговор пошто је фирма изгубила АТП лиценцу, обавезан услов Уговора о закупу.
Међутим, фирма није напустила терене због чега их је општина тужила. Спор је завршен 2018. правоснажном пресудом Привредног суда којим су одбијени захтеви и фирме и општине за наплату међусобних потраживања зато што је у међувремену, после измена Закона о јавној својини, тениски центар прешао у власништво Града Београда. Током трајања спора, Фемили спорт није имао правни основ да користи тениски центар, нису плаћали закуп, али су наставили да инвестирају у непокретности уз прећутну сагласност Града Београда.
Паралелно са решавањем спора пред Привредним судом, Град Београд води преговоре о мирном решевању спора. “Одлука општине да тужи фирму била је исхитрена, град није желео спор, него је желео да фирма остане ту”, објаснили су за БИРН из Градског јавног Правобранилаштва које заступа интересе Града Београда пред судом.
Како БИРН сазнаје, на састанцима за мирно решавање спора није било конкретних решења како би дуг требало да се измири. Састанци су се одржавали периодично, њима су обично присуствовали градски менаџер Горан Весић, представници Градског јавног правобранилаштва, општине Стари град, али и поједини чланови породице Ђоковић. Углавном је на састанцима био Срђан Ђоковић, док је једном састанку присуствовао Новак Ђоковић.
Како би фирма и град коначно измирили рачуне, Градски завод за вештачење израдио је три налаза последњих година. Прво вештачење сачињено је на захтев општине Стари град током јуна 2017. године и оно показује да су улагања фирме била знатно нижа зато што већина инвестиција није имала потребну документацију.
Према сазнањима БИРН-а, улагања општине Стари град процењена су на 1,5 милиона евра, а улагања фирме на око 500 хиљада евра. Градско јавно правобранилаштво није доставило овај налаз новинарима БИРН наводећи да не поседује овај документ.
Неколико месеци касније, крајем септембра 2017. године, Градски завод за вештачење сачинио је нов налаз, овог пута на захтев фирме Фемили спорт. Према овом документу, улагања фирме процењена су на 2,6 милиона, док су инвестиције општине остале непромењене – 1,5 милиона евра.
Задатак новог вештачења био је да утврди вредност инвестиција увидом на лицу места и на основу расположиве документације, коју вештаци оцењују као некомплетну, неусаглашену, неоверену и нетачну. Текстом вештачења наводи се да је већина радова изведена без грађевинске дозволе и одобрења за изградњу.
Вештачење обухвата процену вредности различитих грађевинских радова у оквиру Тениског центра у периоду од 2009. године до септембра 2017. године, попут изградње главног објекта са рестораном и спа центром, четрнаест тениских терена, терена за рукомет и мали фудбал, али и вредност инфраструктурних радова, хортикултуре и опреме која је уграђена у центар.
Налазом из септембра 2017. године наводи се да у претходном вештачењу по захтеву општине Стари град, инвестиције фирме Фемили спорт нису могле да буду признате зато што документација фирме није била у складу са законом за већи део уложених средстава, као и да нису достављени докази о извршеним уплатама.
Да је налаз непотпун и подложан променама, наводи се самим текстом овог документа. Међутим, то није спречило Град Београд да управо тај налаз прихвати као основ да намири дуг према фирми.
Месец дана после вештачења, 15. октобра 2017. године објекти су озакоњени на захтев Града Београда. “Објекти су легализовани како би били уписани као јавна својина Града Београда”, кажу из Правобранилаштва и додају да је на тај начин најбоље заштићен имовински интерес града и стекли услови за даље издавање у закуп.
Више од пет милиона евра уложено у Тениски центар Новак
Правобранилаштво нема објашњење зашто споразум са фирмом није потписан после вештачења из 2017. године, наводећи да то није угрозило имовинске интересе града. После неколико година, на захтев Правобранилашта, током 2020. године Градски завод за вештачење сачинио је трећи налаз којим су дефинисана међусобна потраживања фирме и града.
О напорима града да спор реши што безболније по фирму сведочи начин на који се фирма и град договарају око задатака вештачења који води у вансудско поравнање.
“Имајући у виду закључке са више састанака одржаних у Председништву Републике Србије, као и заједнички састанак код директора Градског завода за вештачење предлажемо следећи задатак вештачења”, допис је који Правобранилаштво шаље адвокату фирме Фемили спорт непосредно пре израде овог документа.
Треће вештачење обухвата налаз из септембра 2017. године којим су утврђене инвестиције фирме, процену нових инвестиција од септембра 2017. до септембра 2020. године, али и потраживања града на име неплаћеног закупа.
По рачуници Завода, Фемили спорт је у Тениски центар Новак уложио укупно 3,3 милиона евра. Кроз инвестиције у објекте и терене уложили су 2.9 милиона евра (2,6 милиона до 2017. године, око 370 хиљада у периоду од 2017. до 2020. године), по основу закупнине током трајања уговора уплатили 305 хиљада евра, а на основу пореза на имовину 80,5 хиљада евра.
Укупна потраживања града од Фемили спорта су 2,9 милиона евра за последњих осам година. Вештаци су на крају утврдили да је Фемили спорт уложио 397 хиљада евра више у односу на укупна потраживања. У истом периоду, Општина Стари град у објекте и терене уложила је 1,4 милиона евра.
Преговори о потписивању споразума о вансудском поравнању су у току, потврђено је БИРН-у из Градског јавног правобранилаштва. Из Правобранилаштва објашњавају да је дуг у међувремену смањен на нешто више од 100 хиљада евра, зато што је фирма наставила да користи спортски центар без накнаде.
Још увек се преговора на који начин ће дуг бити измирен, кажу из Правобранилаштва, али БИРН сазнаје да је у оптицају да фирма опрости дуг граду. “Закључење споразума о вансудском поравнању између града Београда и фирме Фемили спорт очекује се у најскоријем периоду”, кажу из Градског јавног правобранилаштва.
Наталија Јовановић / Алекса Тешић, Бирн
Наслов, опрема: Хронограф
