Отац Онуфрије Хиландарац: Како ЗАБРАНИТИ атеистима, бившим и садашњим комунистима, паганима и некултурнима ДОЛАЗАК НА СВЕТУ ГОРУ?

Отац Онуфрије (Драган) Вранић (рођен 1978) игуман је и писац који је живео на Светој Гори, у манастиру Хиландару, од 1998. године. Замонашен је и рукоположен у манастиру Хиландару. Био је игуман манастира Калудра и манастира Саринац. Данас живи у манастиру Драча, код Крагујевца. Завршио петоразредну цетињску Богословију. Студирао теологију и историју уметности. Аутор је блога “Светогорац”. Објављивао је чланке из области историје Цркве и познавања Типика. Његова књига „Светогорски кувар“ преведена је на руски језик где је објављена под два различита наслова (ПОВАРЕННАЯ КНИГА АФОНА и ТАЙНА ПРАВОСЛАВНОЙ ТРАПЕЗЫ) у издању руске издавачке куће Эксмо.

Све чешће чујем коментаре и клирика и лаика који се буне зашто је ограничен број посетилаца, пре свега за манастир Хиландар.

Недавно ми је један старији свештеник негодовао: „Какав је то безобразлук да у летњим месецима светогорци траже од свештеника да носе расу (горњу мантију) и камилавку?!“ Запита се човек, да ли сте оче прото Ви свештеник и у летњим месецима, као и у зимским. Безобразлук, не домаћина но госта, иде до те мере да се он поноси тиме како је онда скинуо са себе мантију и улазио за трпезу (можда и у цркву) као лаик, у кошуљи и панталонама. Дај Боже да није била мајица и тренерка.

Мало после тога, један мирјанин ме пита зашто он не може да уђе у Хиландар само да погледа шта то тамо има, и да одмах иде ван. Није му се свидело то што мора да преноћи, једе монашку храну без меса, а о одласку на богослужења да и не говорим.

Зашто нам не дозвољавају да се купамо на светогорским обалама, кад је море тако чисто? Само чекам да ме пита прота, зашто не може протиница, знају ли они ко је она?!

Свештеник који организује поклоничка путовања, негодује: Како то Хиландар може да ограничи број посетилаца, како могу да примају само двадесеторо гостију дневно кад ја имам групу од 60, знају ли они колико је то пара?! Чијих пара? Протиних? Агенцијских? Манастирских сигурно не, јер манастир обезбеђује потпуно бесплатно сваком госту превоз од пристаништа до манастира и назад (укупно 24км) климатизованим возилом. Обезбеђује и смештај са трпезом, такође без икакве надокнаде. Па се опет питам, колико је то чијих пара!?

Други питају: Зашто морамо да се најавимо да ћемо неком банути у кућу на пар дана, зашто морамо да поштујемо кућни ред (типик) који је стар нешто више од хиљаду година, кад ми ипак знамо боље и лепше да се понашамо. Одговор је једноставан, не морате…. не морате доћи, останите на плажама, у тавернама, још боље, останите код куће и уштедите и време и новац.

Да не размишљам само ја тако, пренећу текст са грчког блога http://agioritikesmnimes.blogspot.com који на једном месту говори о истом питању, уз додавање мојих коментара.

„Током недавног ходочашћа на Свету Гору осетио сам нелагодност због огромног броја посетилаца, да не кажем туриста, у Врту Пресвете Богородице, са јако малим интересовањем за духовни живот.

Не само непоштовање духовног, но и непоштовање материјалног, тј. Свете Горе као споменика културе. На сваком кораку можемо срести девастирање од стране „туриста“ (види илустрације). Многи са собом носе залихе разних шунки, салама, алкохола, као да су кренули на пикник а не у Врт Мајке Божје. Понашање подсећа на понашање у зоолошком врту.“

Недостају само семенке које ће бацати житељима зоолошког врта. Хаос туризма почиње још на самом броду, приликом уласка. Брод тек што је испловио а већ се створила гужва испред шанка где се продају пиво, сокови и сендвичи. На палуби се нормално виђају запаљене цигарете, лименке пива, фотоапарати… Светогорци се углавном склањају у засебну (малу) кабину на чијим вратима пише: „Само за клирике“. Поставља се питање ко је овде домаћин а ко гост, прим.прир.

Неко ће рећи, да се на фрескама старим по 500-600 година највероватније потписују деца или можда они који нису баш утврђени у вери?! Срби ће то радо приписати Албанцима којих има доста на Светој Гори у улози јефтине радне снаге. Ова фотографија фреске Усековања Св. Јована из Претечиног параклиса (капеле) са пирга Св. Саве, сведочи нешто сасвим друго. На сред фреске стоје потписи двојице прота. Прота Боривој Јаковљевић, парох саборног храма у Новом Саду (тако је написао) и испод прота Тихомир Стојановић из Крагујевца. Да ли је „хаџилук“ ових прота битнији за историју Свете Горе од фреске коју су оскрнавили?! Фрескописац није нашао за сходно да се потпише за историју, али проте јесу – прим.прир.

„Слична слика, попут оне на броду, следи на манастирским балконима, где опет седе гости са цигаретама и лименкама пива, или флашама алкохола којег су купили у манастиру. Монаси, који су побегли из света у жељи за молитвеним тиховањем, постају собарице том истом свету.“

Данас гостопримац у Андрејевском скиту наглашава сваком госту: „Молим вас, немојте у келијама јести месо, пити алкохол или пушити цигарете“. Оснивачи тог истог скита, у своје време, би помислили да је гостопримац сумашедши (луд, прим.прир).

„У Кареји влада једно посветовљење са низом нових продавница и мини барова у којима можете поручити јела са месом, као и алкохолна пића са сламчицом.Наравно све је обезбеђено бежичним интернетом за госте. Само недостају излози са пилићима на ражњевима, па да буде комплетна Света Тура.“

Треба знати да је у Кареји до пре две деценије било незамисливо да клирици ходају без расе (горње мантије), из почасти према Протату. Иначе се раса носи само у храму и при трпези. Задржавање на карејској улици је такође било незамисливо, јер се тиме нарушавао манастирски мир који је владао на сваком кораку Свете Горе, прим.прир.

„Наравно, сви су деца Божја и имају право да посете Свету Гору, а ми не знамо шта је у њиховом уму, можда баш они размишљају духовно. Можда баш ту доживе просвећење. Али, можда би ипак било паметније да су правила за посетиоце строжа.

Да ли би можда гост уз остала документа за издавање светогорске визе (диамонитириона) требало да достави и препоруку од свог свештеника, да ли је познат Цркви?“

Чињеница је да на Свету Гору долази доста атеиста, бивших и садашњих комуниста, пагана и ко зна каквих још, а у манастирском упитнику за добијање визе олако уписују православну вероисповест како би лакше добили потребну визу. Грци нису имали тај проблем до 2000. године са својим држављанима, јер су имали уписану вероисповест у личним картама.

Извор: Светогорац.блогспот.рс