Отворен дневник Ричарда Бартона: „Тито прилично досадан, Јованка жена сељачког изгледа“

0

Глумац Ричард Бартон је у свом дневнику описао како је текао сусрет са Јованком Броз и Јосипом Брозом Титом и зашто га овај пар није импресионирао. „Тито и Јованка живе у невероватном луксузу, неупоредивом са било чим другим што сам видео“, писао је славни Велшанин.

дневник ричарда бартона
Фото: Профимедиа

Када је Ричард Бартон са Елизабет Тејлор крајем јула 1971. године дошао на Брионе, дочекала их је, написао је глумац у свом дневнику, жена сељачког изгледа и мали мушкарац великог стомака. Она је била шармантна и „разорног“ осмеха, а њему због затамњених наочара није видео боју очију. Изненадило га је колико је она крупна, а он тако „мален и нежан“, и изузев тог стомака, ситан. И кораци су му били кратки, а рука коју је Бартону пружио за упознавање, исто је била, записао је, малена.

Познати глумачки пар Ричард Бартон и Елизабет Тејлор је давне 1971. године дошао у Југославију како би се Бартон припремио за улогу Тита, којег ће играти у филму „Битка на Сутјесци“. Супруга Елизабет Тејлор правила му је друштво. Дружење с Титом Бартон је описао у својим дневницима који ће Yale University Press промовисати током августа. Епизоду из Титовог живота генерације су данас старије од 50 пратиле као сапуницу уживо. Гламурозне холивудске звезде које су папараци пратили у стопу због ексцеса изазваних љубоморним испадима, и југословенски председник са својом првом дамом.

Иако историја о Титу приватно говори као о човеку добром домаћину светској политичкој, али и шоубизнис елити, Бартону је Тито био досадан. Истовремено је Елизабет Тејлор била, писао је Ричард Бартон, фасцинирана југословенским вођом.

Фото: EPA/ANDOR TORMAI

Титу је славни пар стигао 31. јула. Јованка Броз не би волела да прочита шта је велики глумац рекао о њеном изгледу, иако је нахвалио њезин шарм и „разоран осмех“.

„Стигли смо срећно и одвезли смо се аутомобилом – мерцедес-бензом – до и кроз Пулу, где нас је чекао брод. Маса фотографа и новинара, и ТВ људи чекала нас је на аеродрому. Уобичајена питања – Какав је осећај глумити великог човека?, Колико знате о Титу?“. Дали су нам вилу недалеко од Титове. Врло вруће – без клима уређаја. Мадам Броз дочекала нас је у вили. Крупна жена врло сељачког изгледа те крајње шармантна са разорним осмехом. Понуђени су нам канапеи (које сам јео, склонивши хлеб), и шампањац, који сам одбио, и укусна турска кафа, коју нисам одбио“, написао је у свом стилу Ричард Бартон. Дневник је писао, види се, иронични циник.

Тако је 1. августа написао: „Дуг, али угодан дан проведен, осим кратког послеподневног дремежа, са Титом. Председнику и супрузи даровали смо Van Cleef & Arpels- комад пирита са сатом у њему. Кад ме Тито питао о сценарију, рекао сам да мислим да је он у њему мало представљен, да би требало да буде присутнији, као и да је та улога премала. Рекао је да је у реду да буде већи, што се режисеру изузетно допало. Тако да ћу можда имати нешто боље и више да радим, осим да само стојим и изгледам као „човек судбине“.

Ричард Бартон и Елизабет Тејлор због обостране су љубоморе често путовали заједно. Све што га је фасцинирало, Бартон је записивао у свој дневник. Записи потврђују глумчев цинизам, бриткост и духовитост.

Женио се пет пута, али нико не памти име ниједне од његових супруга, осим Елизабет Тејлор, којом се женио двапут. Прича брачног пара Бартон-Тејлор једна је од оних које ће остати упамћене као највеће љубавне приче свих времена

Двоје планетарно славних глумаца, лудачка страст, љубоморни ексцеси, све је то са великим занимањем пратила светска публика. Жене су се желеле да се осећају луде од љубави и вољене попут Тејлор.

Ричард Бартон и Елизабет Тејлор два пута су се венчавали, а двапут и развели. Иако тада већ 27 година нису били заједно, кад је 2011. године умрла Елизабет Тејлор, с њом је у гроб, према њеној жељи, отишло и последње Бартоново писмо које јој је написао три дана пре своје смрти 1984. године.

Љубав која је постала легенда започела је на снимању филма „Клеопатра“, иако су се Тејлор и Бартон упознали деценију раније, 1953. године, на једној холивудској забави. Згодан, циничан и велшки сиров, Бартон јој се удварао, али лепотица љубичастих очију га је одбила.

„Не желим да будем још једна рецка на вашем списку“, рекла му је тада.

Фото: Профимедиа

Ипак, на снимању филма „Клеопатра“ није му одолела. Откад су се први пут пољубили на филмском сету, није било повратка. Сведоци са сета говорили су да је њихова страст била попут ерупције вулкана. Био је то почетак једне од најпознатијих љубавних прича свих времена. Легенда каже да је редитељ Џозеф Манкевиц после њиховог првог пољупца у Клеопатрином будоару, узалуд викао „рез“, Бартон није престао да љуби Елизабет. Снимање је трајало две године, током којих су њих двоје постали нераздвојни. Обоје су били у браку. Ричард Бартон је био ожењен Сибил Вилијамс, био му је то први брак, док је Елизабет Тејлор већ била у четвртом. Био је то контроверзни брак, због којега је Тејлор била протагонисткиња највећег скандала педесетих година прошлог века, у златно доба Холивуда. Супруг јој је био Еди Фишер, којега је преотела својој, тада најбољој пријатељици, Деби Рејнолдс, још једној великој холивудској звезди. Иако, да се по завршетку снимања питао Бартон, он би остао у тада већ 14 година дугом браку с првом супругом, али кад је рекао Елизабет да због ње неће оставити жену, она се предозирала таблетама за спавање и завршила у римској болници на реанимацији. И добила што је хтела, Ричард Бартон дошао је у Италију, растао се и оженио се њоме. Била је 1964. година. Скандал је попримио такве размере да је конзервативна чланица конгреса с америчког југа затражила забрану њиховог повратка у САД. Својим су „блудничењем“, аргументовала је, „морално завршили на дну“.

Турбулентни је брак две звезде забављао јавност. Бартон је у Мексику снимао филм с Авом Гарднер, још једном фаталном женом орканског карактера, која је притом, говорило се, сваког мушкарца могла напити и остати трезном. Авина и Ричардова љубав на филму, а знала је и да савршено једно другом одговарају, Елизабет Тејлор доводила је до лудила. Свакако је луд био и редатељ Џон Хјустон, али не за двема глумицама, него због нереда који су својим приватним животима проузроковали на снимању његовог филма. Од папараца се нису могли помаћи. Елизабет Тејлор и Ричард Бартон живели су раскошно и огромну зараду трошили на ужитке и угађања једно другом. Бартон је Тејлор купио најскупљи дијамант на свету, 69,42-каратни у облику крушке, који је у 17. веку индијски цар Џахан-шах даровао супрузи. Жени за коју је саградио највећи споменик љубави свих времена, Таџ Махал.

Фото: Профимедиа

Тејлор је полудела од љубоморе и кад је сазнала да Бартон током снимања филма у Италији спава у кући расне Италијанке Софије Лорен. Иако никад није сазнала да ли је Бартон од Лорен добио било што осим љубазног гостопримства, исхитрено се одлучила на развод. Да је размишљала напречац, показало се само годину дана касније, када су се 1975. године нашли у Швајцарској због поделе имовине. Страст се опет распламсала, и све је почело изнова. Луда љубав и ново венчање, али не задуго. Време су проводили у својим зависностима, он о алкохолу, она о таблетама против болова. Већ следеће године поновно су се развели. Овај је пут Ричард Бартон заиста пронашао другу жену, младу манекенку Сузи Хант (27), с којом је у браку провео шест година. За то је време је престао да пије. Иако је њихов брак био готов, скандали нису. Заједно су наступили у позоришној драми „Приватни животи“, коју је критика толико сасекла да Елизабет више ниједном није желела да у њој наступи. Бартон јој се осветио тако што се оженио њеном асистенткињом, а она се само месец дана касније верила.

Годину дана касније Ричарду Бартону је позлило, умро је у болници од крварења у мозгу. Елизабет Тејлор није дошла на сахрану, замолила ју је то Бартонова удовица. И као да две деценије драме нису била довољна, Елизабет Тејлор добила је писмо, које јој је три дана пре смрти написао Ричард Бартон.

„Најсрећнији сам био кад смо били заједно, и желим да се вратим кући“, писало је. Надао се да ће њихова љубав добити још једну прилику. С тим је писмом поред узглавља, Елизабет Тејлор спавала све до своје смрти 2011. године, с њим је и сахрањена.

Још за време њиховог првог брака, Елизабет Тејлор је 1971. године пратила мужа приликом посете Југославији, кад су прихватили гостопримство брачног пара Броз. Тито и „мадам Броз“, како ју Ричард Бартон зове у дневницима, славни су пар угостили на Брионима. Пре него што ће упознати председника Југославије и супругу, Ричард Бартон је 21. јула 1971. године, у свом дневнику записао:

„Већи део јучерашњег дана провео сам са Југословенима у разговору о Титовом филму. Много фасцинантних прича о комунизму и Русији, али највише о Титу. Идемо, на Титов позив, да га видимо двадесет осмог. Требало би да буде врло занимљиво, у најмању руку“, написао је.

Филм „Битка на Сутјесци“ је ратни филм из Другог светског рата о „Операцији Шварц“, како су јој име дали Немци који су је и започели. Циљ је, према партизанској пропаганди, био да униште југословенске партизанске јединице у близини Сутјеске, у југоисточној Босни. Битка је почела 15. маја и завршила се 16. јуна 1943. године. Погинуло је, наводно, 7.500 партизана, мушкараца и жена. Иако су Немци, потпомогнути војницима НДХ, изгубили тек 514 војника, партизани су, наводно, успели да изађу из обруча немачких снага и да опстану. Била је то одлучујућа битка за војну помоћ савезника у наставку рата, јер су се војници британске војне мисије прикључили Главном штабу Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и сведочили о улози партизана у отпору Немцима. Тито је, наводно, у бици и рањен – 9. јуна, у експлозији бомбе повређена му је рука. Према измишљеној причи, од тежег га је страдања спасио само немачки овчар Тигар, који је скочио на њега и одгурнуо га.

Битка на Сутјесци

дневник ричарда бартона
Фото: Профимедиа

Ричарду Бартону ратни лик се свидео, али председник Тито, произлази из његових записа, баш и не.

„Мало ме изнервирала нервоза с којом нас послуга све послужује. Тито и Јованка живе у невероватном луксузу, неупоредивим с било чим другим што сам видео. После ручка, председник и ја смо много разговарали о рату, а посебно о Сутјесци. Питао сам га воли ли Стаљина. Дуго је чекао да одговори, и на крају је рекао да му се „свиђа, односно, диви му се као политичару, али да га не воли као човека“.

„Назвао нас је у 16 сати и у кабриолету линколн континентал – „дар Загрепчана“, мислим да је рекао – почео возити. Одмах је, ни педесетак метара од куће, возећи преко врло оштрог рубног камена, пробушио предњу десну гуму. Уместо да се заустави и угаси мотор, он је појачао број окретаја, а ми смо се трзали и трзали неких десетак секунди које су парале живце. Оставили смо ауто и отишли пешице у мали зоолошки врт са слоном и козорогом, газелама… Одједном је изгледао врло старо и још ситније након инцидента с аутомобилом, али убрзо је поново био стари, самопоуздан. Изгледало је да се помало бојао слона док га је хранио“, написао је Бартон.

Последњи пут се Тито у дневнику спомиње 2. августа 1971.

„У 9.30 сам видио ПР-овца који ми је поставио много питања о томе зашто све то радим. По ко зна који пут сам напамет поновио „Сјајан човек“, „Сјајна прилика“, „Надам се да могу испоштовати правду“… Надао сам се заправо да они могу испоштовати правду према мени. Дајте ми алат, и ја ћу наставити с послом. Да није, заправо, Елизабет Тејлор одушевљена снагом и славом свега тога, дао бих све од себе да прекинем и побегнем – тако је огроман напор отрпети досаду – посебно бескрајни преведени разговори. И Тито и Мадам Броз причају дуге приче, током којих не допуштају да их преводиоци прекидају, па пошто последњи заврши, човеку је сасвим свеједно о чему се говори.

„Тачно у 9.50 кренули смо из куће према председничкој вили. Затим право на малу снажну јахту – највећа брзина 35 чворова, 160 тона, 120 стопа – и пловили низ стотине острва у овом делу света. Лепи градови и стотине нових хотела. Плаже, углавном камене, врвеле су од туриста. У просеку годишње зараде 30 милиона, говорили су. Готово сви су махали председничкој јахти, а он им је узвраћао. Председник ми је поносно рекао како је његова обала најбоље брањена у Европи, и да су под свим острвима препуним пећина скривене пушке, подморнице и топови. Повремено бих кроз двоглед угледао морнара у позору на неком удаљеном брежуљку како укочено поздравља.

Ручали смо на острвцету окренутом према Брионима, не без мучног прегледа куће и поседа. „Ово је из Индонезије, од самог Сукарна.“ „Ово је рад народа Македоније“, „Ово је из Судана.“ Приметио сам да се већина лица смешила од досаде дуго пре краја ручка, и упркос чињеници да су пили. Лице Е (Елизабет Тејлор) било је наравно, изузетак. Она се забављала. Добро да не пијем, јер бих можда почео постављати врло незгодна питања“, живцирало је искуство трезног Ричарда Бартона. Било је то у време кад се на неко време уздржавао од пијанчења.

Његово исмејавање Тита многи су коментирисали и као резултат љубоморе, јер је Елизабет Тејлор уживала у Титовом друштву. Њој је Јосип Броз био забаван, светски човек лепих манира, а Тито херојски лик. Своју је наклоност, могуће је, истицала и претерано, како би Бартона направила љубоморним. Обоје су били болесно љубоморни док су били заједно.

На крају је Ричард Бартон признао како Тито и није баш сасвим досадни безвезњак.

„Било је и повремених светлих тренутака. Тито на енглеском: „Било ми је јако драго кад ми је бака умрла.“ Е: „Зашто?“ Тито: „Зато што је то значило да ме престала тући.“ Е: „Ужасно је рећи такву ствар.“ Тито: „Била је мала, али јака и увек љута.“

Упознали смо Черчила, који је био у близини на Оназисовој јахти. Винстон Черчил је прихватио врло мали виски. Тито је имао свој уобичајени, велики.

„Зашто тако мала порција? Научио си ме пити велике“, питао је Тито.

„Тада смо обојица имали моћ. Ја је сад немам, а ти још увек имаш своју“, рекао је Черчил.

Моћ квари. Сумњам да Тито види обичног човека из народа, одакле је и сам потекао, осим кад он маше заставом и носи транспарент. Синоћ смо ишли да погледамо филм у римском амфитеатру у Пули.

Улице су биле начичкане морнарима, укоченим у ставу мирно, иза њих масе људи који су пљескали целом рутом. Е је била звезда вечери, много већа од Тита, или барем једнака. Кад смо ушли у колосеум сви су устали и тапшали. Е је била дубоко одушевљена. Циничан сам, као и увек.“

Јутарњи лист

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.