Ако желите да одете негде на излет, посетите манастир Св Романа Ђунишког који се налази код Ђуниса у крушевачкој општини. Са ауто пута се можете искључити код Ражња и пратити путоказе до ове светиње која потиче чак из IX века! Манастир је старији од Немањића. Светац је узидан у зидине манастира, у једној малој просторији где му се можете помолити…
Манастир се налази у близини Алексинца, а његови почеци и корени налазе се у далекој средњовековној прошлости. По причи многих свештених лица, ово здање датира с почетка 9. века, што значи да је старији и од Хиландара и од Жиче, Сопоћана, Грачанице и многих других.
Пошто многи подаци не постоје о овом светом месту, самим тим се не зна ко је саградио првобитно здање, односно ко је главни ктитор.
Садашња манастирска црква, иако скромног изгледа и величине, није оригинално здање. Због Османлија и њихових похода ово је њено друго или треће здање. Упркос свим потешкоћама, увек је зидана на истом месту, иако је више пута рушена, односно из темеља обнављана.
Манастир је првобитно изграђен од камена, али је слично многим нашим светињама био рушен, паљен и пљачкан. Како би се спречило бахато понашање разбојника који су улазили у цркву на коњима, тада је одлучено да сви улази буду веома ниски, што је уједно и главна карактеристика овог манастира.
Манастирски звоник или „столт“ са своја два звона је веома упечатљива грађевина, јединствена у целом Поморављу. Сазидан комплетно од камена у три нивоа, у прошлости је служио за лечење психичких болесника који би у светом лечилишту боравили свега око месец и по дана.
Манастир Свети Роман се сматра једним од најстаријих манастира Српске православне цркве. У повељи Византијског цара Василија II писаној 1019. или 1020. године Охридској Архиепископији помиње се овај манастир. Не може се поуздано рећи када је запустео али се зна да га је обновио непознати слуга кнеза Лазара уз кнежеву помоћ. Цркву поново руше Турци 1448. године а данашњи изглед добија 1791. године када је бег Ђорђе Пиле уз дозволу султана извршио оправку из темеља. Радили су мајстори из Македоније, о чему сведочи запис на порталу. Године 1852. кнез Милош је помогао градњу импозантног звоника и даривао једно звоно. Звоник се налази непосредно крај цркве и дуго година ту су били умоболни који су у манастиру лечени молитвама и бригом калуђера. Зна се да је црква осликавана 1796. године и 1831. године. Старији живопис је у олтару а у наосу су стојеће фигуре Светог Саве и Светог Николе из 1831. године. Данашњи иконостас је израђен 1925. године, дело је руског слликара Андрије Биценка.
До сада су забележени случајеви да болесни уз редовне молитве и пост кућама одлазе здрави и исцељени.
Сви који посете манастир Светог Романа имају прилику да се поклоне моштима овог свеца и да му се обрате за небеску помоћ.
Посетиоцима се препоручује да се, најпре молитвом, а затим и конзумацијом воде са извора за коју се верује да је света, обрате Светом Роману за помоћ.
По причи многих верника, овај светац заиста испуњава све добронамерне жеље, па је самим тим “његов дом” веома популаран међу туристима.
Манастир Свети Роман је познат и под именом Коничиник или Коњица.
У време Карађорђевог устанка у манастиру је била болница. Уз јужни бок цркве налази се капела Светог Романа у којој се чувају његове мошти. У порти је гроб монаха Симеона Светогорца, упокојио се 1889. године, који је годинама украшавао двориште манастирско разнобојним камењем у облику мозаика. Године 1876. на Делиградском вису погинуо је руски добровољац у одбрани Србије Николај Рајевски (руски пуковник, прототип Толстојевог јунака Вронског из романа „Ана Карењина“). Прво је сахрањен у манастиру Свети Роман, а касније је његово тело пренето у Разумовку, у гробницу на породичном имању, док је у манастиру остало само срце. Постоји прича да је пуковник Рајевски непосредно пре него што је изгубио живот изговорио реченицу: ”Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију!” Тако је и учињено…
Десно од манастира је извор воде за коју народ верује да је чудотворна. Манастир се налази у дивној шуми, одише молитвеном атмосфером и неком посебном мистичношћу. Налази се у доњем току реке Јужне Мораве, близу њеног ушћа у Западну Мораву код Сталаћа. Удаљен је 40 км од Алексинца и исто толико од Крушевца.
Хронограф
