Депресија је један од водећих проблема у ХХI веку. Многи су писали о разним начинима како је третирати. Међутим, постоји један начин о којем се мало или врло површно говори.
Према резултатима Duke University Medical Center-а „Жустра тридесетоминутна шетња или један круг џогинга по стази за трчање три пута седмично могу бити ефективни у отклањању симптома депресије у истој мери као и стандардни третман антидепресивима“.
Занимљиво, зар не? Ова вест ће сигурно бити свуда по насловницама? Не, неће. То јест – није била. Ово је вест из 1999. године. Да, ова студија је објављена 1999! Пре више од 20 година!
После ове студије уследило је много оваквих студија и све су доказале исту ствар. Но, о овоме говори темељно тек неколико стручњака. Ту и тамо се неки научно популарни часопис о здрављу површно дотакне ове теме, чиме је више дискредитују него што је промовишу (дискредитују је лошим квалитетом самог часописа или тиме што допуштају да о томе говоре шарлатани).
Тако број људи у свету који узимају антидепресиве наставља да расте.
Али и ми смо криви. Живимо у „инстант култури“, култури која константно тражи инстант резултате и шансе да се нешто добије за ништа. Људи желе добробити без рада и срећу без жртве. То је лепо описао психолог др Роџер П. Гринберг када је у интервјуу за WebMD рекао да је разумљиво што су ССРИ (SSRI) антидепресиви постали тако популарни у тако кратком времену, успркос мањку доказа да су они уопште ефективни. И пацијенти и њихови психијатри су попримили „инстант“ менталитет и очекују инстант решење за депресију.
„Став да је депресија узрокована биохемијским дисбалансом који се лако третира фармацеутским средствима је заузео главну позицију последњих година јер нам даје лако решење… Биохемијски дисбаланс је постао поштапалица и мантра, али нема довољно доказа да је то узрок“ каже др Роџер П. Гринберг.
Упркос чињеници да су антидепресиви инстант решење, њихова употреба има и своје последице. Док правилно примењено физичко вежбање не само да је ефикасно као и антидепресиви, него су и споредни ефекти вежбања позитивни. Најбоље од свега је то што вежбање диже ниво одлучности. Џејмс Блументал, психолог и главни истраживач на поменутом истраживању тврди да од вежбања има толико користи јер пацијенти преузимају активну улогу у настојању да буду бољи.
„Једноставно узимање таблета је пасивно“, он каже. „Пацијенти који вежбају имају осећај контроле над својим стањем и стичу осећај достигнућа. Пацијенти из истраживања који су вежбали су се осећали више одлучни и више су поштовали сопствене животе, јер су били у стању да вежбају сами и приписивали су свој напредак способности да вежбају.“
Међутим, иако наука тек сада открива и доказује безбројне предности правилног физичког вежбања, те предности су познате људима већ хиљадама година.
Користи од физичког вежбања и рада су више него познате православној хришћанској духовној пракси и православној психотерапији. Уз Свете Тајне, молитву, пост и друге облике православне хришћанске духовности под надзором доброг духовника оне чине савршен начин за борбу против депресије, али и много, много више од тога.
Овај текст пишем као православни хришћанин и као студент физиотерапије и радне терапије. Током 8 година колико траје моје школовање у овој области, из прве руке сам могао да видим позитивне ефекте физичког вежбања и рада на људску психу. Овај текст не пишем да бих омаловажио психијатре и њихову струку, напротив. Овај текст је ту да их подстакне на истраживање како физичког вежбања и рада као облика терапије који треба више да се препоручује њиховим пацијентима, тако и на истраживање православне психотерапије и више сарадње са православним клиром и теолозима. Шта год неко као појединац мислио о православном хришћанству, двехиљадугодишње искуство Цркве се не сме игнорисати.
Извори:
WebMD
Science Daily
