Историчар уметности, доцент др Јасмина Ћирић, одржала је у парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду изузетно предавање о српским светињама које се налазе у Републици Северној Македонији. Догађај који је снимила екипа Јутјуб продукције Хелмкаст одиграо се пре него што је СПЦ поклонила аутокефалност расколницима у тој држави и тиме наградила затирање српства и српског културног наслеђа које тамо траје непрекидно од 1945. године.
У овом потресном сведочењу о најагресивнијој могућој дискриминацији српског становништва у XXI веку на тлу европског континента на коју ни држава Србија ни Српска православна црква нису реаговали, бићете у прилици да сазнате детаље о црквама и манастирима, о којима се у Србији не учи у школама, а о којима су објављене књиге на страним језицима и о којима постоје недвосмислени докази да су их подизали српски владари и племићи.
Једна од првих озбиљних монографија о српским средњовековним задужбинама je књига Габриела Мијеа, француског византолога који је „веома љубио Србе“, како је говорио, из 1919. године „Стара српска уметност Цркве“. Он је био сарадник нашег архитекте Ђурђа Бошковића, који му је додељен после Византолошког конгреса у Београду. Легат Ђурђа Бошковића се налази у Београдској тврђави у јединици Археолошког института и у њему је похрањено преко 10 000 фотографија, дијапозитива, записа, натписа…
Њих двојица су започели своју мисију у цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и недвосмислено су утврдили да ова црква има два археолошка слоја – из времена ромејског цара Романа IV Диогена, док је горњи слој обновио српски краљ Милутин, као ктитор.
Испред храма био је сачуван огроман број српских гробова, што се може видети на фотографији из 1930. године, којих данас више нема. Архитекта Бошковић је доказао да на том месту нема гроба бугарског цара Михајла Шишмана кога је у бици код Белбужда победио српски краљ Стефан Дечански и да су тврдње Бугара да се његов гроб ту налази потпуно неосноване.
Оно што је изузетно важно напоменути јесте чињеница да су у време када је Ђурђе Бошковић спроводио радове на рестаурацији и конзервацији храма, на свим подручјима на којима су се налазиле српске средњовековне задужбине – живели су искључиво Срби!
О систематском уништавању ктиторских и осталих фресака у српским храмовима у Северној Македонији, како се не би видело ко су били задужбинари/ктитори, односно Срби који су подизали те цркве које (уништавање) траје и дан-данас, а име човека који струже фреске и у кофама их износи на ђубриште је добро познато, о забрани Србима да улазе у своје цркве, како Србима који тамо живе, тако и српским туристима које „Македонци“ и Албанци заједно дочекују чак и калашњиковима, о страдању српског народа и свештенства у Јужној Србији и незаинтересованости СПЦ за ове страшне чињенице, о прелепим и историјски невероватно важним представама на нашим фрескама и иконама у Јужној Србији, као и о многим мало познатим интересантним подацима из наше културне историје – погледајте у овом феноменалном видеу.
