Ево када и како ће Русија бити искључена из Савета безбедности УН и шта то значи за свет

Русија правно, па чак ни теоретски, не може бити искључена из Савета безбедности Уједињених нација, нити јој може бити одузето право на вето. Ако би се неким чудом то догодило онда би то означило уништење читавог система који је заснован на међународном праву, на Повељи УН, истичу руски експерти.

русија
Фото: Илустрација

Свет ово не сме дозволити!

Русија је, међутим, стална чланица Савета безбедности која има право вета. То практично значи да Русија, уколико се буде примењивала Повеља, може да буде избачена само уколико она сама не би уложила вето. Самим тим, Русију је немогуће лишити тог права.

Хипотетички, постоје два сценарија по којима би Русија могла да изгуби место у Савету безбедности УН – прво, да она сама себе искључи и друго, ако УН престану да постоје као организација.

Предлог Зеленског политички апсурдан

Сергеј Орџоникидзе, заменик секретара Грађанске коморе Русије и бивши заменик генералног секретара УН, оцењује да је предлог Зеленског „политички апсурдан„, јер је очигледно да такав предлог никада неће бити усвојен. Украјински председник Владимир Зеленски позвао је да се Русија казни због Украјине и да јој се одузме право вета у Савету безбедности УН.

– Процедурално је немогуће искључити Русију из УН и тим пре, одузети јој право вета у Савету безбедности. Право вета уређује Повеља УН, а да би се променила повеља УН потребно је усвојити резолуцију у Генералној скупштини, а онда та резолуција мора бити потврђена у Савету безбедности. Наравно, ни Русија ни Кина никада неће подржати такву резолуцију у Савету безбедности… Чак и измена Повеље, а посебно измена састава чланова Савета безбедности, мора бити одобрена у УН и ратификована од стране сталних чланова Савета безбедности. Ни у најгорем кошмару не могу да замислим да би Русија ратификовала такве глупости или, на пример, Кина. Дакле, ово је очигледно неприхватљиво. То је јадна, бедна пропаганда, потпуно неоснована – истиче Орџоникидзе.

Право вета има пет сталних чланица СБ УН: Русија, Кина, Француска, Велика Британија и САД, а Пекинг се чврсто држи става да „Русији нико не може одузети важну улогу у УН и право на вето“.

Без Русије УН очекује пропаст

Да би се Русији одузело право вета неопходно је поткопати темеље УН и фактички изградити организацију изнова, без учешћа Москве. То би значило потпуно уништење свих основа савремених међународних односа.

– Не постоји правни основ да се Русија искључи из Савета безбедности УН, умањи њен статус и лиши права вета. Читава архитектура УН првобитно је изграђена на чињеници да су пет великих сила, победнице Другог светског рата, преузеле улогу чувара глобалног светског поретка. Државе оснивачи не могу да искључују једна другу, оне су дужне да пронађу компромисна решења, блокирајући екстремне једностране предлоге. Савет безбедности УН може постојати само као фабрика разумних компромиса. Ако се избаци један или два стуба, против воље Русије и Кине, УН ће се урушити или ће се претворити у средство конфронтације, изгубивши правни и дипломатски значај“, објашњава руски експерт Сергеј Станкевич.

русија
Фото: АП / Ројтерс / илустрација

Руски експерт Игор Никулин подсећа да је својевремено Совјетски Савез био искључен из Лиге народа, претече УН, али је убрзо после тога та организација престала да постоји. Иста судбина би, у овом случају, задесила и УН.

– Уосталом, Русија је и даље један од центара моћи у свету, па ако би јој одузели право на вето онда би то била ревизија Другог светског рата. Генерално, Русија делује у правном пољу.

Постоје чланови 106. и 107. Повеље УН, који јасно кажу да земље победнице у Другом светском рату – Русија, САД, Велика Британија, Кина и Француска имају право да примењују све мере, укључујући и војну силу ако у некој од земаља које су биле део нацистичке коалиције, а Украјина је била део, постоје претње оживљавања нацизма.

Русија је више пута упозоравала своје партнере у Савету безбедности УН да таква претња постоји, али су они то игнорисали. Штавише, Русија није у обавези да добије сагласност, она само треба да обавести и обавестила их је тако да смо поступили стриктно у складу са Повељом УН“, каже Никулин, алудирајући на руску војну специјалну операцију у Украјини, започету ради денацификације и демилитаризације Украјине, и заштите грађана Донбаса од геноцида.

Да ли су потребне реформе Савета безбедности УН?

Западне земље бесрамно користе платформу УН да прогурају контрапродуктивне политизоване одлуке у интересу уске групе земаља, а без вета Русије и Кине у тој организацији доносиле би се искључиво одлуке које одговарају интересима САД и колективног Запада.

Осим тога, годинама се воде озбиљне расправе и износе оцене о томе да су, са једне стране, УН изгубиле значај какав су имале од свог оснивања 1945, а са друге, да им је потребна „озбиљна трансформација“. Нагласнији по овом питању су Американци, који траже реформе и залажу се за проширење броја сталних и несталних чланица Савета безбедности УН, тела које носи велику одговорност за мир и безбедност међународне заједнице.

Говорећи о могућим реформама, руски политиколог Игор Никулин каже да би он лично искључио САД из те организације због грубог мешања у унутрашње ствари других земаља. У тој борби Русија је као појединачна земља дала највећи доприност и највеће људске жртве. Поставља се питање да ли је могуће да светска организација постоји, а да у њеном раду не учествује земља и нација која је дала највећи допринос њеном формирању. Такви покушаји значили би довођење у питање постојања самих УН.

Проширење СБ УН

Док су односи међу државама били мање-више нормални, уравнотежени, доносило се много различитих, значајних одлука у најразличитијим областима од разоружања, економије, људских права и социјалних питања, науке и технологије, додао је он.

Орџоникидзе сматра да је питање проширења Савета безбедности УН одавно „сазрело“, али не на рачун западних држава и њихових савезника, попут Јапана и Немачке које већ деценијама претендују на место сталних чланица СБ УН, јер ће се тада, како је истакао, Савет безбедности претворити у политички огранак НАТО-а. Организацију би требало проширити укључивањем држава које тренутно играју важну улогу у међународним односима, сматра Орџоникидзе.

– То су земље Азије, Африке и Латинске Америке, као што су Индија, Бразил, Јужноафричка република, па и низ других држава. То је потребно како би Савет безбедности био избалансиран. Сматрам да би такво проширење и Русија поздравила – закључио је он.

Осврћући се на захтев украјинског председника Владимира Зеленског, који је позвао да се Русија казни због Украјине и да јој се одузме право вета, стручњаци објашњавају да не постоје правни инструменти за ограничавање права вета у Савету безбедности УН, јер према Повељи УН, на основу које су утемељене УН, свих пет сталних чланица Савета безбедности морају једногласно да подрже одређену резолуцију. Ако такве сагласности нема, онда се одлука не може донети.

Спутњик

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.