Блендер овог духа времена мрви и меша старе принципе, правила и уверења, са новим, на брзу руку и сумњиво склепаним вредносним обрасцима.
Познајем неке људе који летују на Пагу.
Тамо је био један од злогласних усташких логора, стратиште мноштва српских мученика, мушкараца, жена и деце.
Питам се, да ли би Срби летовали и у Јасеновцу и Старој Градишки ако би се та два места налазила на мору.
Све већи број наших људи одмор проводи и у Албанији. Као разлог наводе прихватљиве цене и лепу обалу. Нико се не пита да ли је власник ресторана у коме обедују или власник хотела у коме одседају био у јединицама њихове редовне војске која је, заједно са НАТО, напала Србију 1999, или је можда касапин из „Жуте куће„.
Да ли би Јевреји летовали у Аушвицу да је којим случајем на мору?
С друге стране, где је граница између националне части и образа с једне и закона протека времена који ублажава ране и даје праву или варљиву наду и оптимизам да прошлост није уједно и рецепт за будућност, с друге стране?
Блендер овог духа времена мрви и меша старе принципе, правила и уверења, са новим, на брзу руку и сумњиво склепаним вредносним обрасцима.
Тако настаје безукусна смеса у којој ћемо се или удавити или ће нам постати анестетик за чула, разум и етику.
Све је више питања на која немам одговор…
