Смисао тог породичног празника није у претеривању у јелу и пићу, него у духовном расположењу
Верници треба да прославе како Светог Николу, тако и све остале славе на најједноставнији начин, у дому, у кругу породице и са најближим пријатељима и рођацима, а не у ресторанима са музиком, јер то не приличи православној вери, поручио је протојереј-ставрофор Љубивоје Радовић.
– То је породични празник који се прославља у кругу породице и са најближим пријатељима и прослављању славе није место у ресторанима, кафанама, није место уз музику, него једноставно да славимо како приличи православном вернику. Треба прославити без претеривања, јер смисао славе и није у претеривању у јелу и пићу, него у духовном расположењу, пре свега у доласку у цркву да се ту помолимо Богу, а онда да ту молитвену атмосферу пренесемо у своју домаћу или малу цркву – рекао је једном приликом Радовић за РТС уочи Никољдана, једне од највећих српских слава.
Он је тада додао да огроман број наших православних хришћана слави славу, али не зна ништа о светитељу кога прославља. Указао је да су некада домаћини дворили славу, гости су седели и били на обеду, а домаћин је стајао и није желео да седне, поштујући светитеља кога прославља и поштујући госте које је призвао у свој дом.
– А ми хоћемо да ту атмосферу пренесемо у кафану, то једно с другим не иде. Боље је да човек не слави него да слави наопако, да слави онако како не приличи православној вери и православним хришћанима – истакао је тада Радовић.
Навео је тада и да су се многи обичаји у нашем народу мењали, прекидали и обнављали, а једино је слава остала увек.
– Славили су наши преци у рововима, у највећим оскудицама, страдањима и патњама. Било на који начин, али никако нису дозволили да се прекине слављење крсне славе – закључио је Радовић.
Сада верници уче од деце која иду на веронауку
Недавно је један режимски тзв. верски аналитичар изјавио да ипак има разумевања за прославу крсне славе у кафани у случају да домаћин нема места у кући за све госте.
– Ипак, чињеница је да има доста људи који претерују што се тиче броја гостију, хране и пића. Већина њих слави мрсну славу, иако је посна. Некада се скромније славило јер људи и нису имали толико. Требало им је литар ракије и неколико литара вина, а данас је слава незамислива без гајби пива и много ракије – рекао је једном приликом дотични за Курир и додао да сматра да људи сада више знају о својим славама, захваљујући свештеницима код којих режу славски колач, али и да уче од деце која иду на веронауку.
Курир
