Како је корпоративна похлепа подигла цене хране у Србији: Економиста о „великим и моћним фирмама“ које не дају да се инфлација смири

Србија ће за 2022. годину имати раст бруто домаћег производа (БДП) од око 2,5 одсто, што ће у региону Западног Балкана бити боље само од Северне Македоније, па ако је и била тигар у региону, што није било тешко, више ни то неће моћи, рекао је економиста у сектору за Западни Балкан у Бечком институту за међународне економске студије Бранимир Јовановић.

инфлација
Фото: Shutterstock

„За 2023. годину, процењујемо да ће привредни раст Србије бити још нижи од прошлогодишњег и износиће око 1,9 одсто, што ће бити боље једино од раста БДП-а Северне Македоније и Босне и Херцеговине“, рекао је Јовановић у интервјуу агенцији Бета.

Србија јесте, како је рекао, имала најбоље економске резултате у региону протеклих неколико година.

Разлог зашто је, према његовим речима, дошло до пада БДП-а је то што су инвестиције стале.

„Укупне инвестиције у Србији у прва три квартала 2022. године имале су раст од само 0,3 одсто, док су 2021. године порасле 16 одсто. То је последица застоја у страним инвестицијама, које су биле главни мотор раста протеклих година. Оне су у периоду од 2017. до 2021. износиле 7,3 одсто БДП-а, а 2022. године, у прва три квартала, износе 5,5 одсто БДП-а, што је реално смањење од око 25 одсто“, рекао је Јовановић.

Додао је да су „стале“ инвестиције из земаља ЕУ, а доказ је да у првој половини ове године само једна четвртина од укупних страних инвестиција у Србији долази из ЕУ, док је протеклих година њихово учешће било око 60 одсто.

Он је рекао да су инвеститори из ЕУ постали резервисани у инвестирању у Србији, због нејасне позиције Србије према рату у Украјини, што поједини и јавно саопштавају. Иако, како је рекао, инвеститоре не интересује превише политика, они траже стабилност, укључујући и политичку стабилност, желе да виде да Србија има јасну европску перспективу, да знају да инвестирају у земљу која ће ускоро бити чланица ЕУ.

„Очекивања су само да ће привредни раст у овој години бити нешто слабији него прошле године, али свакако, много важније од самог раста је како је расподељен, односно, да ли побољшава живот свих, или само мале групе привилегованих. И то је један од највећих економских проблема Србије, што има изразито неповољну дистрибуцију дохотка“, рекао је Јовановић.

Додао је да Србија има једну од највиших стопа сиромаштва и неједнакости у Европи и зато је могуће да и поред укупног привредног раста, велики број људи не осети побољшање свог личног економског стања. То се, према његовим речима, догађа посебно у кризама, као што је тренутна, када цене расту, јер више погађају сиромашне него богате.

Навео је да су добре мере које је до сада предузела Влада Србије, као што су раст минималне зараде, повећање плата у јавном сектору и пензија и требало би да спрече да велики број људи упадне у сиромаштво због раста цена.

То су, међутим, како је рекао, све инцидентне и једнократне мере, а оно што је потребно да би се сиромаштво и неједнакост смањили су системске промене, као реформе у систему социјалне заштите, веће инвестиције у образовање, већа улагања у регионални развој и сличне мере, што није унапређено деценијама.

Јовановић је рекао да ће инфлација у Србији ове године бити висока, због пренетих ефеката из у 2022. години када су цене снажно скочиле.

„Наш Институт пројектује да ће просечна стопа инфлације у 2023. години у Србији бити око девет одсто, а процењујемо да ће тек 2024. године да се спустити на око четири одсто, што јесте у циљаном оквиру Народне банке Србије (НБС), али је опет изнад инфлације из периода 2014-2020. године“, рекао је Јовановић.

Добра вест је, како је рекао, што су цене примарних производа, хране, нафте и гаса, на међународним тржиштима стабилне већ неколико месеци, што би могло да значи да је најгоре прошло, али је лоша вест то што су тренутна очекивања да ће инфлација и у средњем року остати нешто виша од оне пре пандемије, због енергетског раздвајања Европе од Русије, које ће повећати производне трошкове европских фирми.

Додао је да плате ове године због инфлације, ипак неће реално пасти јер су у јавном сектору од 1. јануара веће за 12,5 одсто, а минимална зарада за 14,3 одсто, што би требало да утиче да и остале зараде порасту у неком сличном обиму. Очекивана инфлација за 2023. је, како је рекао, око девет одсто, што значи да би просечна плата, у реалном износу, требала да има неки, минимални раст.

На питање да ли је 70 одсто инфлације увезено, Јовановић је рекао да је прича око инфлације компликованија од скока цена на светским берзама.

Велике корпорације су незасите

„Србија је већ крајем 2021. године имала инфлацију од скоро осам одсто, што је била последица снажног економског раста након слабљења пандемије. Када су глобалне цене хране и енергије скочиле почетком 2022, након напада на Украјину, то је разгорело инфлацију, али су глобалне цене хране и енергије стабилне већ неко време, а цене у Србији и даље расту.

То је углавном последица онога што економисти назвају корпоративном похлепом, односно тога што поједине велике и моћне фирме користе тренутну инфлацију као изговор да повећају своје цене и када нема реалне потребе“, рекао је Јовановић.

Додао је да су због тога економисти почели да препоручују да државе ограниче цене, да би спречиле злоупотребе, а то је урадила и Србија за основне прехрамбене производе, што је мало ублажило инфлацију, али је цена хране и поред тога порасла за око 23 одсто, само у 2022, што говори да мера није била баш ефикасна и да је се поједине фирме нису придржавале.

Бета

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.