Сваке године с почетка летње сезоне сусрећемо се са разним застрашујућим насловима у новинама о великој немани у Савском језеру.
Као што стара изрека једног филозофа каже: „Не плашимо се непознатог, но онога што мислимо о непознатом“.
Овај текст намењен је свима онима који желе да знају истину о начину живота сомова у Савском језеру, њиховој исхрани, размножавању и реалној опасности по људе. Поред основних биолошких података, поделићемо са вама и искуства ронилаца из клуба С.Д.Т. Свет роњења који се свакодневно сусрећу са овом и многим другим животињама у води Аде Циганлије.
Шта су сомови и шта све знамо о њима?
У водама Србије постоји само једна врста сома Silurus glanis (из реда Siluriformes) који припада великој групи кичмењака у оквиру класе риба са коштаним скелетом (Osteichtues).
Аутохтона је врста, односно врста која природно живи на нашим просторима као и на подручју централне и источне Европе. Једна је од највећих слатководних риба Европе, може достићи изузетне величине и до 3 метра и 100 килограма, а забележени су чак и примерци од 250 килограма.
Да се не бисмо држали само биологије, ево и шта су нам рекли рониоци из клуба С.Д.Т. Свет роњења…
По речима инструкторке роњења Иване Орловић Крањц у Ади је давно забележен примерак величине преко два метра, али он је одавно угинуо. Његова старост се огледала у спором кретању кроз воду, због чега Ивана сматра да он сигурно није био опасност за купаче.“
„Ада је веома питомо место, дом разних слатководних врста. На копну, као и под водом важи поштовање правила дома у који улазимо. Уколико се држимо тога, сигурно ће нас ценити као добре госте“, каже.
Захваљујући сликама фотографа Николе Додера из клуба С.Д.Т. Свет Роњења можемо видети и да је то истина. На његовој фотографији сом, потпуно миран, позира заједно са потписником овог текста.
„Годинама сликам сомове у Ади, никада нисам имао ниједну непријатну ситуацију, као ни покушај напада. Иако је сезона мреста, мирни су и дозвољавају да им се приђе веома близу, што се види и на слици. Када им постане доста дружења, једноставно оду“, каже фотограф Никола Додер.
Чиме се хране?
Сомови су предатори који лове ноћу. Карнивори су, хране се рибом, водоземцима, а већи примерци и воденим птицама или ситнијим сисарима. Дакле, људи им нису на менију, али они нама и те како јесу. Широм Европе постоје аквакултуре које се баве узгајањем ових врста. Скорија истраживања показују да поседују знатне количине здравих масти које, осим добре нутритивне вредности, могу позитивно утицати и на кардиоваскуларни систем. Сигурно сте већ и чули о бенефитима уља из рибљег мехура…
Како се размножавају?
Сезона мреста је од маја до јула. Мужјаци праве удубљења у подлози на коју женка полаже икру после чега их мужјак прелива течношћу која садржи сперматозоиде. После тога долази до оплођења.
„Приметио сам да се један сом налазио на истом месту током недељу дана, па сам одлучио да искористим прилику и направим неколико фотографија док знам где је тачно. Иначе их није тако лако наћи у језеру“, каже фотограф Никола Додер.
Испоставило се да се на његовим сликама види управо то удубљење које је сом направио за своју „драгу“ и њихове потомке.
После сусрета са рониоцима, идеја о прљавој и муљавој води Аде Циганлије потпуно је срушена. Инструктор Јанез Крањц поделио је и видео о подводном свету Аде Циганлије на којем је забележио како се подводни свет мења током годишњих доба.
Јелена Драговић, Никола Додер и Јанез Крањц, Национална географија Србија
