Славна певачица погинула је 10. октобра 1976. у саобраћајној несрећи на аутопуту Београд – Ниш, код места Колари, враћајући се са концерта из Александровца. Са њом су тада настрадали и њена сестра Мирјана Барјактаревић и виолиниста Раде Јашаревић. Рођена је 1939. године у Добоју као Зилха Барјактаревић, а уметничко име Силвана добила је по италијанској глумици Силвани Мангано.
И четири и по деценије после трагичног догађаја, њене песме још живе. Славну певачицу, која је оставила неизбрисив траг у народној музици, публика ће памтити по песмама „Цигане, свирај, свирај“, „Ране моје“, „Срце гори јер те воли“, „Сама сам“, али, пре свега, по чувеном хиту „Шта ће ми живот“. Силвана је дуго трагала за песмом која ће из корена променити њен естрадни пут и лансирати је међу највеће звезде југословенске фолк музике.
Поред раскошног гласа, Силвану су одликовали лепота, харизма и неодолив шарм, а својом интерпретацијом и стилом облачења отворила је нову страницу у југословенској народној музици.
Већ после неколико месеци, у јесен 1961. године, Радмило је запросио Силвану. Венчали су се 26. октобра, без знања родитеља. После склапања брака у Општини, отишли су у кафану Видин капија, да би после тога Радмило одвео супругу у родитељски стан. До тада ју је крио јер је као јединац из боље београдске куће страховао да родитељи неће прихватити кафанску певачицу за снаху. Међутим, они су му само замерили што је све то крио од њих, што је раније није представио и позвао их на свадбу.
Споља гледано, те прве године брака изгледале су као бајка и 1964. године добили су ћерку којој су дали име Гордана, по Радмиловој мајци. Такође, Силвани је било изузетно важно то што њен супруг није тражио да она престане са кафанским певањем. Међутим, не постоји савршена идила. Радмило је убрзо добио понуду да игра у Западној Немачкој као професионални тенисер, а годину дана касније у Добоју је преминуо Силванин отац. Стари Мехмед, љубитељ песме и музике, умро је на самом прагу велике и блиставе каријере своје ћерке.
Силванина трагична смрт изазвала је пажњу јавности.
– Никад нисам читала извештај са обдукције. Читала су га моја браћа која су ми рекла да ја то не урадим. Мирјана је била у шестом месецу трудноће кад је погинула – изјавила је касније Силванина и Мирјанина сестра Дина.
У каналу поред пута нађена је поломљена виолина, а Силванина смрт је за собом оставила многе мистерије. На пример то да су у време кад је већ увелико требало да буду у Београду, били тек на пола пута.
– Увек ми је тешко када морам да причам о њеној погибији. Прихватио сам оно што је писало у полицијском извештају, а после су ми рекли да је можда и она била за воланом. Све те приче које се везују за њену смрт сматрам кафанским. На сваку годишњицу Силванине смрти идем на њен гроб, а некад одем и без неког формалног повода. И наша ћерка Гордана увек сама посећује мајчин гроб, не воли да иде када је гужва. Нерадо о томе говори, што је разумљиво, јер је имала само 12 година када је Силвана погинула. Поставио сам на гробу два бела голуба од мермера. Памтим је као особу која је безгранично била храбра. Ничега се није бојала. Волела је брз живот и узбуђивале су је опасности. Једном је у Немачкој залупила врата стана, а кључ је остао с унутрашње стране. Изашла је на симс широк око 40 центиметара по коме је, на висини од двадесет метара, обишла кућу и кроз прозор на купатилу ушла у стан. А као супруга и друг била је нежна, пажљива и благодарна. – рекао је Радмило Арменулић.
Ћерка Гордана данас има 55 година и професор је математике у једној београдској школи.
Пулс
