Пљунути на оног из врха, који је донео одлуку да се Војска Србије понизи слањем својих припадника у Словенију, у испомоћ у поплавама!
Јер их нису послали на Косово!
Јер их уопште нису послали у Шид и Бачку Паланку, у оваквој елементарној непогоди!!!
И због следећег:
Јер су у Врхинци, код Љубљане, од наших војника, током рата деведесетих, Словенци правили „глинене голубове“.
Јер су заробили наше „плавце“ на аеродрому „Церкље“ и протеривали наша војна лица из Брежица и конфисковали све њихове породичне станове…
Јер наша војска не сме да напушта нашу територију у униформи, осим ако није у међународниј мисији. У овом случају, није у мисији.
За испомоћ, у недаћама у иностранству, задужени су други наши сектори – Сектор за вандредне ситуације и слични.
Навела сам само делић…
Припадници Војске Србије упућени у Словенију ради пружања помоћи: Министар одбране Милош Вучевић присуствовао је данас упућивању припадника Војске Србије у Словенију, ради пружања помоћи становништву те земље погођене поплавама, саопштило је Министарство одбране. У Словенију су с војног аеродрома „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, упућена 22 припадника Војске Србије и хеликоптери „Х-145“ и „Ми-17“. Министар Вучевић нагласио је да, на захтев председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића и Владе Републике Србије Војска Србије данас шаље прву групу припадника у Словенију, како би помогли становништву и држави у муци која их је задесила, изазваној временским непогодама. „Иако је ситуација и даље врло тешка и критична, наша војска и наши војници спремни су да буду на висини задатка, да се нађу у помоћи пријатељима из Словеније. Тиме још једном показујемо да је Србија искрен и кредибилан партнер и пријатељ, а пријатељи се показују кад је мука и кад је невоља, јер лако је кад је добро“ рекао је Вучевић. Он је истакао да чак и када неке политике „нису фер према нашој држави, Србија не бежи од тога да буде солидарна, да буде уз оне којима треба помоћ“. „Сигуран сам да ће наши официри, подофицири и војници на најбољи могући начин помоћи грађанима Словеније, представљати себе и своју јединицу, а свакако представљати нашу државу Србију. Желим им храбро и мудро поступање и извршавање задатака и дужности и добар лет“, рекао је Вучевић. Према његовим речима, у Словенију су данас упућени припадници из Ратног ваздухопловства и 63. падобранске бригаде, а сутра копненим путем креће конвој са осам цистерни – четири за гориво, четири за воду, као и још 34 припадника Војске Србије. „Желим им миран и добар повратак у Србију, да их дочекамо како то и заслужују“, рекао је он. Данашњој активности присуствовали су заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Бране Крњајић и шеф Кабинета министра одбране бригадни генерал Горан Момичиловић. Словенија се већ неколико дана бори са поплавама насталим због обилних падавина и последицама једне од најгорих природних катастрофа које су погодиле ту земљу. Танјуг
Ја Словенију познајем као свој џеп. Често чак и преводим са словеначког. Провела сам тамо 17 година, не баш непрекидно, али било је по више одлазака годишње и скоро све школске распусте сам провела у истој „дежели“. Возим аутомобил сама по Словенији, значи да врло добро познајем терен. У Љубљани, из главе, могу да вам по адресама наведем где су било које радње, паркинзи, хотели, скретања, најбоље крофне, најбољи колачи, добре књиге, представе. Који су им најбољи фестивали, сајмови, излетишта, режими на граници, терме, локална клопа, „гостилнице“, скијалишта, менталитет долењски, горењски, штајерски. Исто се односи и на Порторож, Марибор, поменуте Брежице… У њиховим, еминентним, инжењерско- сточарским фирмама и фармама, сам и радила део праксе. Захвална, што сам од њих, научила да имам радне навике, да ме шлифују за састанке, да ме чак едукују да није проблем затражити фирмин хеликоптер, нпр. из Клагенфурта, ако имаш оправдан разлог.
Врло сам мала била, када сам обилазила Постојну, трчкарала безбрижно по Копру, ишла по Дворцу Соцерб, јурила липицанере, брчкала се са браћом и сестримана у Крки и Сави и ишла са теткином фамилијом на недељни матине, у брежички Војни дом. Као малу, вукли су ме кроз целу Словенију на састанке. Останем у холу, предворју, са секретарицама, врата остану одшкринута и упијам реченице са састанака инжењера, корпорација, фарми. После ми, јер сам била добро мало дете, увале роковнике, спајалице, вуку ме, онако већ дремљиву, у службене ауте, на терен. Не знам, обожавала сам то, иако најчешће заспим, док смо у потезу, нпр. од Ихана, до Шкофје Локе.
Увек су много радили, то стоји. Методично, стручно. Формира те, све то у нешто, када си мали/а, па упијаш, као сунђер. На неки начин, због свега тога и волим Словенију, али не заборављам ни опкољавање наше војске, од стране тадашње Јаншине Територијалне одбране Словеније. Неопростиво је, много тога после. Трагедије, посебно.
И дан данашњи, сам везана за Словенију, због неких околности. И била сам и прошле године. Преводила сам нашим винарима састанке у Орможу.
Не кажем оно горе без разлога.
Само да се схвати да овде није била у питању помоћ угроженој Словенији, него је у питању понижење Србије и понижење наше Војске.
Исто, важи и за Словенију. Није био интерес да свом народу обезбеде адекватну и брзу помоћ у људству, него је неком из ЕУ, очигледан интерес да понизе Србију и поново да унизе, нашу војску!
На крају, оправдано је питање, ко управља нашом Војском?! 👈
