Можеш се молити без престанка, испуњавајући заповест Божју. То не значи да треба да шеташ са молитвеником и псалтиром испод руке, не, не мораш.
Ако спремате да једете – молите се Господу. Изговарај „Оче наш“, да укусна храна буде добра, пријатна, кувај с љубављу, ако куваш са злом, онда нам је то јело само на штету, стоји у стомаку .
Идеш на посао, удахни, помоли се: „Господе благослови“; идеш на пијацу, у продавницу: „Господе благослови“; вратио си се: „Слава Теби, Господе“, и тако у недоглед!..
Ходаш путем, пролазиш поред насеља: „И овде живе људи, добри хришћани, помилуј их Господе“; пролазиш поред гробља: „Царство Небеско“, реци, покојнима, прекрсти се; пролазиш поред болнице, колико страдалника пати у овој болници, колико током операција: „Господе, дај им здравља“; у самртним мукама, колико их страда: „Помилуј их, Господе!“
Прођеш поред вртића или јаслица: „Спаси децу, Господе“, поред породилишта: „Помози, Господе, све породиље да се безбедно ослободе терета, да не буде абортуса, чедоморства“.
Падне ти на памет нека особа, жива или мртва, можда му душа у овом тренутку пати – да, удахни, и помоли се за њега!
Можда се у овом тренутку десила нека несрећа, или човек лежи на операцији, а твојим срдачним уздахом, молитвом, Господ ће спасити човека, помози му!
Можда те неки покојник, у великој муци у паклу, зове, говори твом срцу! И одједном си уздахнуо, и Господ ће дати радост овог уздаха! Тако једноставна, љубазна, чиста, светла молитва треба да буде!
Схиархимандрит Зосима Сокур