Миодраг Зарковић: Бјелогрлић и Антонијевић су слика разваљености савремене српске културе

Драган Бјелогрлић је извикани шићарџија који за све ове деценије рада на и у филмовима нема иза себе нити једно истински вредно, врхунско и непролазно дело, било као глумац било као редитељ. Нејасно је како ико може да га сматра ”легендом”.

драган бјелогрлић
Предраг Антонијевић и Драган Бјелогрлић Фото: П. Милошевић/ В. Данилов

Бјелогрлић је истовремено и препредени користољубац који је џепове напунио тако што је јавним парама покретао своје филмске и телевизијске подухвате, од којих српска култура није имала трунку користи.

Својевремено је волео да глуми ”патриоту”, иако то није; савршено га брига за српски народ и државу, што је показао небројено пута, а највише око сарајевске премијере ”Монтевидеа”, када се раздрагано дружио и сликао с Јованом Дивјаком.

Још више воли да глуми опасног типа, иако је то још мање. Опасни типови не нападају слабије од себе, а поготово не онако кварно како је он ударио Антонијевића.

Фото: Printscreen

Предраг Антонијевић је, како показују снимци, неспорно жртва Бјелогрлићевог напада. Они који ликују због тог испада, заслужују да и сами попију батине. Додуше, заслужују то одавно, али никако да их стигне праведна казна. Ваљда су једнако храбри као и Бјелогрлић, па вешто избегавају сваки сукоб у којем би могли да извуку дебљи крај.

Величање Вучића

Антонијевићево понашање после напада је срамотно. Обишао је све режимске телевизије и, осим разумљивих осврта на испад и Бјелогрлића, некако је стигао да целу причу окрене у величање Вучића. Јутрос на Хепију био је посебно бесраман, када је заслуге за филм ”Дара из Јасеновца”, који иначе Антонијевић потписује као редитељ, приписао ни мање ни више него – Вучићу! Није му то први пут да захвалност председнику СНС-а гура где не треба, али мислим да никада раније није био овако приземно директан.

”Дара из Јасеновца” није лош филм. Свакако је бољи него што су се, поучени овдашњом филмском производњом, многи од нас прибојавали. Али исто тако није ни близу врхунског остварења. Није оставила никакав траг нити произвела какво трајније дејство у вези са болним питањем усташких злочина над Србима. Рекао бих да чак није ни отворила пут за нека будућа дела на исту тему. Очекивати да ”Дара” буде легитиман кандидат за неку угледну награду, једнако је бесмислено као и називати Бјелогрлића легендом.

Као редитељ, Антонијевић је свакако вештији од Бјелогрлића. Оставио је иза себе ”Спаситеља”, филм који, уз неке озбиљне недостатке, ипак представља најбоље остварење на тему ратова деведесетих. Али као родољуб, Антонијевић није ич бољи од Бјелогрлића. Остаће упамћено како је зимус, углас са сценаристкињом ”Даре”, желео сву срећу србомрзачкој ”Аиди”.

домаћин
Миодраг Зарковић

Бјелогрлић заслужује и презир и батине. Антонијевић презир без батина.

Убеђен сам да је свака од претходних девет тврдњи потпуно тачна, или пак логички оправдана тамо где је реч о личним утисцима и ставовима. Исто тако мислим да су све набројане тврдње незаобилазне у било којој озбиљнијој расправи о Бјелогрлићу и/или Антонијевићу. Такође, не видим да су било које две тврдње у међусобном нескладу. А ипак, јуче и данас приметно је да су сва гласила, као и скоро све јавне личности, изабрале да се ставе на страну једног од двојице учесника нишког испада, и то тако што су селективно изабрали које ће чињенице и закључке о њима двојици ставити у први план, а које ће занемарити. У томе се огледа сва разваљеност савремене српске културе. Ако се питате због чега више не производимо црњанске, андриће, лубарде, мокрањце, драгославе михајловиће, нушиће… ето одговора.

1 коментар

  1. „Бјелогрлић заслужује и презир и батине. Антонијевић презир без батина.“
    Тачно, Зарковићу, исправно.
    И више пишите а мање зборите по оним сликаним радијским емисијама у којима саговорнику – мислим на слушаоце што се јављају да кажу и неку своју паметну – не дате ни да заврше реченицу.
    Ваш таленат је писана реч.

    Поздрав из Чачка,
    Александар Јовановић, филмски и ТВ продуцент у пензији

Comments are closed.