Политичари АфД-а, неонацисти и богати предузетници, на тајном састанку наводно су планирали ништа мање него протеривање из Немачке милиона људи страног порекла. Чак и оних који имају немачки пасош.
На тајном састанку одржаном 25. новембра 2023. нешто више од двадесетак људи – међу њима и четири политичара Алтернативе за Немачку (АфД), две чланице Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и ултраконзервативне групације „Унија вредности“ која није званично део ЦДУ, аустријски десничарски екстремиста Мартин Зелнер, као и приватна лица, један Бизмарков потомак, правници, предузетници, лекари – наводно су разговарали о мастер-плану који укључује протеривање милиона људи из Немачке.
То извештава медијска кућа „Коректив“ која је дошла у посед писама организатора састанка и чији новинари су били на лицу места, у хотелу „Ландхаус Адлон“ код Потсдама, где је састанак одржан. Неке документе је „Корективу“ ставио на располагање „Гринпис“, који је такође истраживао случај.
На састанак групе која себе назива „Диселдорфски форум“, позвали су Гернот Мериг, пензионисани зубар из Диселдорфа и Ханс-Кристијан Лимер, познати инвеститор у угоститељском сектору. Лимер није био присутан на састанку, играо је улогу „богаташа“ из позадине.
Пет хиљада евра за „мастер-план“
У писму у којем се позива на састанак стоји да ће на састанку бити представљен „стратешки концепт у смислу мастер-плана“. И још: „Шансе да се наша земља врати на нормалан и здрав курс“ су „веће него икад раније“.
Даље се наводи да ће за учешће бити потребна „минимална донација од 5.000 евра“. Та донација требало би јасно да стави до знања да је „прикупљање новца основни задатак наше групе“, стоји у писму које су потписали предузетник Лимер и познати десничарски екстремиста Гернот Мериг.
У другом позивном писму које је потписао само Мериг наводи се следеће: „Цео концепт у смислу мастер-плана ће представити нико други до Мартин Зелнер.“
Протеривање Немаца из Немачке?
Новинарима „Коректива“ неколико извора пренело је шта се говорило на састанку. У фокусу је био десничарски екстремистички концепт – који АфД званично одбацује – а који је представио Аустријанац Мартин Зелнер, дугогодишњи шеф „Идентитарног покрета“: „ремиграција“ људи страног порекла који живе у Немачкој, укључујући и немачке држављане мигрантског порекла.
Он је у току предавања објашњавао концепт на следећи начин: Постоје три циљне групе: потражиоци азила, странци с правом боравка и „неасимилиовани немачки држављани“. Према његовом мишљењу, ови последњи су „највећи проблем“.
Зилке Шредер, предузетница у области некретнина и чланица управног одбора Удружења немачког језика блиског ЦДУ, питала је како би то требало да функционише у пракси. Јер, чим неко има „одговарајући” пасош, то је „просто немогуће“.
То за Зелнера није препрека. Он одговара: Мора да се изврши „велики притисак“ на људе да се прилагоде, на пример кроз „законе по мери“. Ремиграција се не може обавити брзо, то је, како је рекао, „деценијски пројекат“.
Учесници састанка објаснили су и како би тачно хтели да спроведу ту стратегију у пракси, уколико АфД дође на власт: говорило се о стручњацима који би требало да израде правно одржив концепт.
Очигледно одобравање политичара АфД-а
Према „Корективу“, присутни политичари АфД-а су се током састанка сложили с представљеним концептом. Један од њих, Улрих Зигмунд, шеф посланичке групе АфД-а у парламенту покрајине Саксонија Анхалт, додао је да би се требало побринути да његова покрајина постане „што је могуће непривлачнија за живот те клијентеле“.
Посланица АфД-а у Бундестагу, Герит Хај, рекла је да већ дуго тежи тако описаном циљу и да је приликом уласка у странку пре седам година код себе већ имала „концепт ремиграције“. Из тог разлога се АфД више не противи најављеном двојном држављанству: „Зато што онда можете да (им) одузмете немачко, јер имају још једно“. Како Хај каже, мигранте с немачким пасошем требало би „намамити у замку“.
Један од учесника састанка био је и Роланд Хартвиг, лични саветник лидерке АфД-а Алис Вајдел. Његово учешће изнад свега показује да десничарске екстремистичке идеје сежу до врха те странке. Према истраживању „Коректива”, Хартвиг је на састанку пристао да садржај разговора пренесе партији на највишем нивоу.
Учесници противрече – или ћуте
„Коректив“ је пре објављивања резултата својих истраживања, многе учеснике суочио с изјавама које су дали на састанку.
Гернот Мериг, који је себе описао као „јединог организатора“ састанка, у одговорима на питања истакао је да није било никаквих услова за учешће, поготову не у виду донације – иако је у његовом писменом позиву било наведено другачије. На састанку су такође учествовали и Меригова супруга и његов одрасли син. О „концепту ремиграције“ Мериг је рекао да се другачије сећа изјава неонацисте Зелнера – јер, каже, да их је „свесно примио к знању“, сигурно би им противречио.
Предузетник Лимер даје сличну изјаву. Истиче да, за разлику од Мерига, он није био организатор и планер догађаја. Такође би се, наглашава, „увек противио“ ако би неко „желео да третира немачке грађане као грађане другог реда“. Упркос томе, после објављивања текста „Коректива“, Лимер више није један од власника познатог ланца ресторана „Ханс им Глик“.
Лидер посланичке групе АфД у Саксонији Анхалт, Улрих Зигмунд, у одговору на питања „Коректива“ нагласио је да је на састанку био „приватно“, а не у својству посланика странке. У одговору датом преко адвокатске канцеларије „Хекер“, Зигмунд оставља отвореним како гледа на концепт „ремиграције“. Он само пише да „не жели илегално да протерује људе“.
Посланица у Бундестагу Герит Хај, политичар АфД-а Роланд Хартвиг, председништво АфД-а, као ни Аустријанац Зелнер, до објављивања теста 10. јануара нису одговорили на питања „Коректива“.
dr (ard/correctiv)
