Када кажете „Тиршова“, већина топоним повезује са Универзитетском дечјом клиником. Зато, вероватно, нема човека у земљи, али и у региону, који није чуо за Тиршову улицу у Београду и зграду на броју 10, адресу на којој најмлађи пацијенти из целе Србије добијају стручну медицинску помоћ.
Пуно име тајанственог Тирша из назива улице гласило је Мирослав Тирш. А да ли знате ко је он био?
Сокол Тирш и панславизам
Половина XIX века – бурно време у Европи. Рађају се нове идеје и стремљења, жеље малих народа на очувању самобитности, добијања ускраћених права, слободе. То је време када се јавила и снажно „протутњала“ идеја пансловенства. Колевка је била Чешка, где буржоазија и интелектуалци, које је предводио Мирослав Тирш, оснивају 1862. године „Гимназијско друштво прашко“, ембрион Соколског покрета.
Финансијски и материјало подржани од трговца Јандрика Фингера, данашњим речником исказано, реализују „пројекат“ који је имао спортски карактер са снажним, у основи, идеолошким предзнаком и идејом „да зло може победити само онај народ чији чланови буду телесно и морално крепки“. Панслависти су соколству пришли и студиозно и озбиљно, па су соколски гимнастички систем чинили „његова организација, идеологија, соколска васпитна методика, стручни кадрови, соколска просвета и соколска стручна штампа“.
Спортско и идеолошко, спојено у масовни покрет који је имао одјека у целој Европи и свету. А да ништа не може проћи без Срба, показује податак да је име друштва „Сокол“, дошло од Тиршовог сарадника Емануела Тонера, који је био под јаким утиском српских епских песмама. Наиме, јуначки подвизи описани у нашим епским песмама, а које је сакупио и објавио Вук Караџић у другој половини 19. века, имали су велику популарност широм Европе, а јунаштво је било персонификовано у птици сокола, па отуда Соколски покрет.
Соколство у Србији
Народи на овим просторима имају заједнички именитељ који се састоји у вековној борби за слободу. Придода ли му се природна склоност према спортским активностима, и не чуди што се Тиршов систем вежбања „примио“ и пустио дубоко корење у нашим крајевима. Систем Тиршовог вежбања прихватила су гимнастичка друштва, а ушао је и у школски програм гимнастике све до 1941. године. Циљ Сокола је био да „подиже телесно здраве, морално јаке и национално свесне држављане Краљевине Југославије, а све то васпитањем тела и душе по одомаћеном Тиршовом соколском систему“.
Покрет се проширио и на друге словенске територије, у Западну европу као и у САД.
Тиршова улица у Београду
Дужине непуних 500 метара, смештена између Пастерове и Бирчанинове. Од Улице Светозара Марковића до Булевара ослобођења, недалеко од храма Светог Саве, где излази на Карађорђев парк и споменик вожду Карађорђу. У близи је и Клинички центар Србије. Број 10 је адреса Универзитетске дечје клинике. У Тиршовој је Градско јавно правобранилаштво и Завод за информатику и статистику. Стари ДИФ је на углу са Делиградском, некадашње здање соколског друштва „Матица“.
Земунска улица липа, јавора и јасена, некада знана по јаблановима – Тиршова
И Земун има своју улицу Мирослава Тирша. Од Авијатичарског трга, дужине пуних 184 метра, неко је измерио, до улице 22. октобра. У ширину мери се од 9 до 18 метара. Сече је улица Данила Медаковића. Са парне стране засађене су липе, а са непарне јавори и јасенови. Улицом су се некада „јабланови повијали“ који су посечени због старости 80-тих година, а последњи јаблан посечен је 2010. године.
Петар Минић, 011 Инфо