То је модерни назив за простор између Краљева и Старог Раса, где се налазе најзначајнији српски средњовековни манастири, задужбине краљева династије Немањића. Неки је називају и Долином краљева, а романтични Долином јоргована.
Календар ове године иде наруку свима који би за првомајске и васкршње празнике негде да отпутују. Наиме, Васкрс се за викенд надовезује на Празник рада, тако да ће многи спојити у континуитету шест нерадних дана. Уз то треба додати и да су ђаци на пролећном распусту од 27. априла до 7. маја.
Највећа дилема је где се запутити. Ако сте поклоници верског туризма онда је за препоруку Долина векова – модерни назив за простор између Краљева и Старог Раса, где се налазе најзначајнији српски средњовековни манастири, задужбине краљева династије Немањића, од Жиче до Сопоћана.
Ибарска долина је једна од најлепших у Србији, а њоме кривуда Ибарска магистрала познатија као Долина јоргована. Легенда каже да је, у жељи да изабраници свог срца приреди дочек који ће је подсетити на родну Провансу, српски краљ Стефан Урош Први наредио да путем којим ће Јелена Анжујска пролазити буду засађени јорговани. У пролеће 2007. наследник француске круне Шарл Филип од Орлеана засадио је током посете Србији нове саднице јоргована, у знак сећања на француску принцезу и српску краљицу.
На само 20 километара од Краљева, крај магистрале која повезује Краљево са Рашком и Новим Пазаром, као и Јарињем на административној линији са Косовом и Метохијом, на стрмој литици стоји тврђава средњевековног града Маглича. Градњу је пре скоро осам векова започео краљ Урош како би од непријатеља спасио манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане и контролисао караванске путеве.
На другу обалу Ибра, до средњовековне тврђаве, може се прећи скелом. На месту старог висећег моста, који је однела река, гради се нови пешачки мост, очекује се да буде готов до краја године.
У близини места Ушће, осам километара од магистрале, налази се манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање. Од 1207. до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници. Под Савиним надзором манастир је постао културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. Сврстава се међу најлепше српске светиње, не само због префињене архитектуре рашког стила но и због самог места које је одабрано за његово подизање. Од 1986. Студеница је под заштитом Унеска.
Јелена Анжујска је у последњој четвртини 13. века подигла своју једину задужбину, манастир Градац. У периоду од 2017. до 2022. завршена је конзервација и рестаурација живописа у великој Богородичиној цркви, као и у цркви посвећеној Светом Николи. Манастир Градац се налази у истоименом селу на обронцима планине Голије, западно од места Брвеник, око 12 километара од Ибарске магистрале.
Манастир Нова Павлица, поред Ибра у Павлици, подигли су крајем 14. века браћа Мусићи, Стефан и Лазар. Сматра се да су после погибије у Косовском боју сахрањени испод својих портрета у манастирској цркви. У близини је и манастир Стара Павлица. Верује се да датира из преднемањићке ере. Постоје претпоставке да је подигнут крајем деветог или почетком 10. века, на шта указује чињеница да је посвећен Светом апостолу Павлу. Такође, план цркве је готово идентичан основи цркве Успења Пресвете Богородице у Никеји.
И кад сте већ у општини Рашка, која носи име српске средњовековне државе, посетите град који поред архитектонских знаменитости може да се похвали и природним крајолицима с обзиром на то да се угнездио између планина Копаоник и Голија. Незаобилазни су топли извори Јошаничке бање, али и манастир Кончул у селу Гњилица, удаљеном од Рашке три километра. Основао га је око 1175. велики жупан Стефан Немања. Посвећен је Светом Николи, па је у народу познатији и као Никољача. Управо на овом месту Свети Сава провео је прву ноћ након што је побегао од куће, с намером да се замонаши.
– Комплекс Јошаничка бања, коју чине бањско (ново) купатило подигнуто 1935, старо купатило (хамам) из 18. века, ради од осам до 22 часа и током празника – рекла нам је Ана Котурановић из ТО Рашка додајући да у Велику суботу организују бесплатну туристичку туру „Васкршње надахнуће” за све који дођу на Копаоник.
Спомен-соба Милунке Савић у Јошаничкој бањи неће радити током празника али, по речима наше саговорнице, постоји могућност посете за организоване и унапред најављене веће групе.
Нови Пазар – е то је целодневна прича, па може и да се заноћи у неком од хотела или у приватном смештају, да се пробају надалеко чувене мантије и пазарски ћевапи, пазари на пијаци… А кад сте ту, ред је да посетите симболе града: тврђаву, Иса-бегов хамам и Алтун-алем џамију, као и Лејлек џамију, те Петрову цркву. А у околини града се осим Старог Раса налазе и значајни српски средњовековни манастири Сопоћани и Ђурђеви ступови.
– У селу Рибарићи, на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, приљубљен уз стену, налази се манастир Црна река, посвећен Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. Мошти преподобног Петра Коришког су највећа вредност која се чува у овом манастиру, о ком брину монаси. Један од њих, Петар, љубазно сачекује све који дођу – пренела нам је утиске Радмила Каталија, председница Друштва „Излетник”, које је недавно минибусем стигла до ове светиње, јер аутобус може само до Рибарића.
Из Новог Пазара неки ће се упутити преко Јошаничке бање на Копаоник, да уживају у пролећу. Може и пут Сјенице преко Пештера до чувеног видиковца Молитва, са кога се пружа незабораван поглед на меандре реке Увац, тј. Сјеничког језера. Даље пут води преко Златара до Златибора.
Ходочашће на Космет
Поклоничка агенција Српске православне цркве „Доброчинство” организује Васкрс на Косову и Метохији.
„Сваке недеље организујемо поклоничка путовања нашим светињама на КиМ. Интересовање је велико”, рекли су нам у „Доброчинству”, наводећи да има недеља када пут наше јужне покрајине крену и два аутобуса, око 120 људи.
„Овог пута идемо до манастира Драганац, ту ћемо присуствовати Светој литургији. Посетићемо Грачаницу, манастир Пећка патријаршија, Дечане, у Призрену Саборни храм Светог Ђорђа, Цркву Богородице Љевишке, манастир Свети архангели…”, рекли су нам у агенцији, напомињући да су посебно захвални свештенству, монаштву и нашој браћи и сестрама на КиМ на срдачној добродошлици и великодушности.
Славица Ступарушић, Политика / Хронограф