Сејшелска острва смештена су у Индијском океану, између Африке и Азије, а дизајнер модерног изгледа сејшелске заставе је Србин Филип Ужице!
– Створио сам 1996. године нешто што се разликује од многих знамења других држава и што ће трајати дуго, јер је ово моје решење урезано у историју наше земље. Моја застава са пет боја представља небо, Сунце, море, земљу и креолски народ Сејшелских острва. Свака врста људи и партија у нашој земљи у заставу уноси свој лого и користи је свакодневно, а понајвише у време државних празника. Нажалост, мени држава не указује довољно поштовања као уметнику заставе, више поштовања и угледа имају наши спортисти и лепотице – изјавио је донеке разочаран уметник и дизајнер Филип Ужице.
У политичком животу Сејшела познат је и Андре Ужице, бивши саветник председника Џејмса Манкама, који је, такође српског порекла. Прегледом листе становника ове државе са 115 острва, од којих су 33 насељена, утврдили смо да постоји чак 66 чланова породица која носе презиме по српском граду Ужице.
– Службено сам као лекар пре неколико година отишао на острво Праслин да лечим неке старије Креолце, и док сам трагао за њиховом адресом становања, један Сејшелац ми је рекао: „This is кућа family Ужице!“. Био сам изненађен, прво да се на Сејшелима користи српска реч – кућа и да постоји породица која се презива по српском граду Ужицу. Ускоро су ми објаснили да су моји пацијенти потомци српског морнара, који је средином 19. века на грчком броду допловио до острва Праслин и ту остао. У међувремену је имао две породице – беле и тамне боје коже – које се данас расправљају ко је наследник нашег морнара, који се звао Ужице – прича нам др Миодраг Миша Тодоровић, почасни конзул Србије на Сејшелима.
По његовим речима оригинална породица Ужице, води порекло од ћерке српског морнара, која је на самрти у својој 92 години пожелела да види град из ког је дошао њен отац Ужице. Када јој је доктор Тодоровић показао фотографију нашег Ужица, ћерка првог српског досељеника је умрла срећна.
– Срби су масовно почели да се досељавају на Сејшелска острва почетком деведесетих, када се СФРЈ распадала, а рат угрозио животе многих људи. Овде је емигрирало око педесет наших породица. Настанили су се на острву Махе, у престоници Викторија. Насеље у коме су живели Срби овдашњи људи су назвали Косово. Тако данас у земљи Креола постоје три српске речи – Ужице, кућа и Косово – каже др Тодоровић.
Сејшели су архипелаг од 115 острва у Индијском океану, удаљено од обала Африке 1200 километара, а од Азије тј. Индије 4000 километара. Према веровању Сејшелаца, Адам и Ева су живели на овим рајским острвима и уместо јабуке загризли су кокос. Овај чудесни архипелаг у Индијском океану српска јавност је први пут видела седамдесетих година прошлог века у култном филму „Емануела“. Глумица Силвија Кристел се нага излежавала на песковитим плажама острва Махе.
Сам Тодоровић је дошао у Сејшеле давне 1977. године, када се ова бивше колонија прво Француска и потом Енглеска, изборила за независност. У комунистичкој револуцији на Сејшелима, изгледа, да су имали удела Срби и Југословени, јер је тадашњи први председник Франс Реноа одмах по ступању на власт отишао на Брионе да се сусретне са југословенским председиком Јосипом Брозом Титом.
– Тада је на Брионима договорена техничка сарадња између Сејшела и Југославије. Радио сам као кардио хирург у Београду, када ми је понуђено да одем на шест месеци на Сејшелска острва да у оквиру те техничке сарадње побољшам њихово здравство. Затекао сам несређено стање у болницама. Одмах сам оперисао људе, који су били спремани за транспорт чак у Сингапур. Направио сам програм изградње здравственог система на Сејшелима, подигао први Клинички центар и лечио првог њиховог председника – присећа се др Миша Тодоровић, који је тада имао само 23 године.
Доктор Тодоровић је потомак чувене српске породице из 19. века, у којој је најпознатији био његов стриц др Коста Тодоровић, министар. Када се вратио у Београд доктор Миша је радио у Градској болници, специјализирао у Паризу, оженио се Наташом, професорком економије из Земуна. Добили су по породичној традицији Тодоровића два сина и са њима се доктор вратио на Сејшеле.
– Министарство здравља Сејшеле је интервенисало код наших власти у Југославији да ја опет дођем да их лечим. Разговарао сам са Наташом, деца су нам била мала, али унутрашњи немири у Србији и претња ратом у Југославији су нас узнемирили и ми смо одлучили да одемо на две године у Викторију. Од 1989. године ми смо на острву Махе. Био сам на Маурицијусу, где сам такође изградио здравствени систем и Клинички центар. Радио сам на Мадагаскару. На Сејшелима сам био лекар свих председника државе, министара и функционера, саветник у Влади, председник Комисије за ЕУ стандарде, борац против короне и постао сам почасни конзул Републике Србије – набраја све своје обавезе доктор Миша Тодоровић, данас власник приватне „Panafricare Clinic“.
Крајем деведесетих, после бомбардовања, када се број досељених Срба увећавао, колеге из Владе Сејшела су га забринуто питале: „Ко ће да брине о Србима на нашим острвима?“. Тада је председник Војислав Кошуница извадио из фиоке стари Тодоровићев захтев, који Слободан Милошевић није прихватио, и активирао га да буде почасни конзул Србије.
– Прошло је две деценије од тада. Било је нас који смо били пријављени конзулату, око тридесетак. Одмах смо 2001. године упутлили Божићне дарове угроженој деци Београда. Потом смо почели да организујемо прославу дана државности. Дајемо и стипендије нашим студентима. Радимо колико можемо, помажемо Србима који дођу на Сејшеле и који се јаве мени у канцеларији конзулата – објашњава нам почасни конзул др Тодоровић, који је на једној пешчаној плажи венчао свог кума др Миодрага Чолића са његовом младом.
Највећу помоћ српским досељеницима пружио је др Тодоровић тако што их је запошљавао у својој клиници. У њој већ ради, на пример, доктор Душан из Београда. А на насловној страни локалног листа „Национал„, који излази у главном граду Викторији, смеши се српско лице доктора Александра Јешића, неуролога и власника приватне клинике „Euromedical“.
Почетком 21. века на Сејшелима је Зоран Јањушевић водио фирму „Мајрон сејлс“. Породица Ракић је отворила хотел „Панорама“ на дивној плажи у селу Бо Валон. Данас овај хотел води њихова наследница Весна Ракић, дама српске крви и креолског изгледа, која воли плес и тенис. Има ћерку која носи право српско име Јелена. Весна Ракић је афирмисана као менаџер у туризму и активна је у државним и међународним туристичким пословима Сејшела.
Међународни заступници државе Сејшелска острва су и отац и син, Мирослав Миша Голубовић и Филип Голубовић. Они су са супругом и мајком Властом Голубовић пре две године из Јоханесбурга у Јуној Африци стигли на острво Махе да овде праве професионалну каријеру. Миша је зубар, а Власта туристички менаџер, који су због пандемије корона вируса морали да се стрпе до свог запослења на Сејшелима. Син Филип се активирао у Кошаркашком савезу, привукао уз себе и оца Мирослава и тако су стигли до прилике да развијају овај популарни српски спорт на удаљеним острвима.
У кошаркашки свет су ушли у међувремену и тренери Никола Масларевић и Андрија Мело Голубовић. Тако се српска заједница увећала и ојачала. Већина Срба, који су ми говорили да су „острва Махе и Праслин дивна српска океанска села“, спрема се да годишњи одмор проведу у Србији.
Марко Лопушина, Курир/Штајерске новице
