Живот Гордане Бајлони, потомка предратног београдског предузетника, Игњата Бајлонија, чија се имовина и данас може видети у многим деловима Београда, ако би се преточио у књигу или сценарио за филм, оставио би многе без даха. Управо ова жена, изгласана је за најлепшу Београђанку предратног периода на једној Фејсбук групи, а ова објава поново је отворила простор за причу о њеном животу и делу.
Све је почело у улици Кнеза Милоша 66 на Савском венцу у Београду, где се налази некада најлепша породична кућа у Београду, која данас баш и није претерано репрезентативна. На том месту, све до Другог светског рата, живела је угледна породица Бајлони која је била италијанског порекла из области Ломбардије.
Један од предака породице Бајлони се крајем XIII века доселио у Литомишл у Чешкој где се 1811. године родио Игњат Бајлони. Игњат долази у Београд 1855. године. Настањује се на Топчидерском брду где почиње његов београдски живот. Данас су њихови потомци расејани широм света а сећање на њих чува и чувена Бајлонијева пијаца.
Жена која је пленила лепотом, памећу и богатством
Ипак, међу свим Игњатовим потомцима, највећи печат оставила Гордана, жена која је одисала лепотом, памећу и богатством.
Сем неспорне лепоте, Гоца је пленила и посебним шармом, елеганцијом, интелигенцијом и самопоуздањем. Иако је припадала кругу београдске монденске омладине и није пропуштала ниједну прилику за добар провод, на Правном факултету у Београду је и после непроспаваних ноћи, добијала десетке.
Пуком срећом преживела стрељање
После инцидента на самом почетку Другог рата, када је само пуким случајем преживела стрељање када су је Немци извели из Савске банке у Кнеза Павла 53, где је била директор, је решила да напусти окупирани Београд и испуни мајци жељу да не преживљава још један рат у Београду.
Без обзира на идеју да је бежање само привременог карактера и да ће се у Београд поново вратити, живот је ипак имао другачије планове. У Лисабону који није ни био планирана крајња дестинација остала је до смрти 1999. године.
Остала без све имовине
Током рата се бавила конзервирањем хране, а после рата је основала фабрику за производњу пластичних цеви. После Каранфилске револуције у Лисабону, 1974. године је по други пут остала без стечене имовине.
Beograd, zima 1934.
Na fotografiji je Gordana Bajloni, u dvorištu svoje kuće u Ulici Kneza Miloša.
Foto: Miloš Jurišić. pic.twitter.com/KdoIqUvibe— ✨Mirjana Pantovich Sharenac🦋 (@MirjanaSarenac) January 31, 2021
У фабрици чији је била власник је то формално и остала, али није имала право одлучивања нити располагања фабриком. Судски поступак који је Гоца покренула против државе је окончан у њену корист, али тек после њене смрти.
Јелена Стефановић, Блиц / Хронограф
