Када се те новембаске вечери 2000. године враћала из школе, Беријана Мустафа затекла је велики број људи, возила са ротационим светлима и полицију испред своје куће у приштинском насељу Дарданија. То је била ноћ када је њен отац Џемаил Мустафа, истакнути албански новинар и политички саветник убијен.
„Његова смрт прогони ме сваког дана. Пробудим се ујутру са тим питањем: Ко је то урадио и због чега. То незнање ме полако убија, на дневној бази“ каже Беријана у исповести за амерички „Ју-ес-еј Тудеј“.
Џемаил Мустафа наводно је био један од оних који се нису правили слепи, глуви и неми на зверске злочине које је чинила терористичка организација ОВК на Косову и Метохији.
Најава формирања суда за ратне злочине ОВК, који би требало да почне са радом у Хагу, Беријани даје наду да ће се убиство њеног оца, али и злочини над Србима и осталим неалбанским становништвом коначно расветлити, пише „Ју-ес-еј тудеј“.
Убиства сведока на Косову и Метохији, чак и оних у програму заштите Хашког трибунала, почела су још 1999. године.
Суд у Хагу испитиваће злочине ОВК и њених команданата, међу којима је био и садашњи председник самопрокламоване републике Косово Хашим Тачи. Суд је првобитно требало да буде у Приштини, али је ЕУ захтевала да се он пребаци у Хаг, како се сведоци не би застрашивали и уклањали. Суд ће бити финансиран средствима Европске уније, а у њему ће радити међународне судије и и тужиоци.
Џемаил Мустафа био је члан Демократске лиге Косова и саветник првог косовског председника Ибрахима Ругове. Он је био само један од неколико Руговиних саветника који су убијени.
Ликвидација осталих потенцијалних сведока из редова бивше ОВК интензивно је почела у јесен 2000. године када је у центру Приштине убијен Џеват Маколи, шеф обезбеђења Ибрахима Ругове.
Исте године бачене су четири експлозивне направе на Руговину породичну кућу, а у једном од бомбашких напада смртно је страдала Руговина свастика и двоје малолетне деце.
Октобра 2000. године у Србици убијени су председник Руговиног ДСК у том месту Беким Кастрати и новинар приштинског листа „Бота Сот“ Бесим Дујаку (тада заменик шефа Руговиног обезбеђења). Том приликом рањен је Гани Геци.
Борац за људска права Нора Ахметај из Центра за истраживање, документацију и публикацију у Приштини каже да „конфликт није био завршен 1999. када је НАТО крочио на Косово“.
Извештај Савета Европе из 2011. године открио је да је Хашим Тачи, уз подршку осталих лидера и команданата ОВК учествовао у трговини органима убијених Срба, Рома и „непослушних“ Албанаца, отмицама, мучењима и зверским убиствима.
Томе Гаши, некадашњи Тачијев саветник, каже да не верује да ће се бивши команданти ОВК тако лако предати, али и да су веома уплашени.
„Они неће провести остатак живота у некој три са два метра ћелији. Владају Косовом 17 година, третирају га као сопствену монархију. Живе изузетно добрим животом, попут краљева. Баш због тога су јако, јако уплашени“, рекао је Гаши.
Срби са Косова се надају да ће правда, или макар њен делић, коначно бити задовољена.
„Важно је, не само за Србе, но и за сва људска бића, да одговорни за такве незапамћене злочине одговарају пред лицем правде“, рекао је Ненад Максимовић, извршни директор Центра за мир и толеранцију.
Листа убијених сведока предугачка
Убијани су сви који нису желели да ћуте на злочине ОВК.
Тако је у близини Пећи код села Побрђе, 14. априла 2003. године, у заседи, ватреним оружјем, убијен је Иљир Сељимај, а са њим је ликвидирана и супруга његовог брата Ферида Сељимај.
У заседи постављеној на раскрсници у месту Витомирица код Пећи, 17. фебруара 2002. године из ватреног оружја убијен је Смаиљ Хајдарај, бивши припадник ФАРК-а, близак сарадник Тахира Земаја и Ругове.
Беким Мустафа и Авни Ељезај убијени су заједно 2002. године, ватреним оружјем, док су у заседи, у близини комбината Друри у Пећи, 4. јануара 2003. године убијени Тахир Земај и са њим син Енис и брат Хасан Земај.
У заседи, ватреним оружјем 24. новембра 2003. године, убијена је и припадница КПС полиције Сабахете Тољај, заједно са другим сведоком, такође припадником КПС полиције Исуфом Хакљајем, после чега је њихово возило запаљено.
Обоје су за време рата били припадници ФАРК-а под командом Тахира Земаја, а УНМИК полиција је 2004. године саопштила да је осумњичени за ово убиство Бедри Краснићи.
У Пећи 1. фебруара 2005. године убијен је Садик Мусај, а његов брат Џељадин Мусај убијен је у заседи ( заједно са унуком) код бензинске пумпе Молика у селу Раушић код Пећи 14. јуна 2005. године. Џељадин Мусај је био у програму заштите сведока.
Исмет Мусај, брат убијених Садика и Џељадина Мусаја, убијен је 2001. године , непосредно пре почетка суђења групи Дукађини у Приштини, док је њихов брат Синан Мусај нестао за време сукоба на Косову и Метохији као припадник ФАРК, за чију се отмицу и убиство сумњичи Харадинај.
У Пећи 2002. године из ватреног оружја убијени су заштићени сведоци Садик и Весељ Мурићи, док је у саобраћајној несрећи 17. фебруара 2007. године у Подгорици убијен Кујтим Бериша.
Поред ових 14 убијених потенцијалних сведока, у документу се наводи и неуспео покушај убиства сведока Рамиза Мурићија.
Мурићи је заједно са Весељом Мурићијем, Садиком Мусајем, Тахиром Земајем и Иљиром Сељимајем сведочио на суђењу групи припадника ОВК пред међународним судом у Приштини, у поступку против Рамуша Ахметаја, Идриза Баљаја, Ахмета Ељшанија, Бекима Зекаја и Даута Харадинаја.
USA Today, Блиц
