Подсећање: људски зоо вртови „демократске“ Европе

Крајем 19. и почетком 20. века, широм Европе и Сједињених Америчких Држава, људи су се, поред животиња, могли видети у зоо вртовима. Тамо би беле породице бленуле у појединце, који су на силу доведени из неких удаљених земаља и смештени у кавезе. Они би глумили „свакодневицу“ и тиме забављали беле посматраче који су платили карту да би их посматрали.

људски зоо врт
Девојчица из Конга, изложена у „Конго селу“ у Белгији, 1958. године

Аутохтони народи Африке, Азије, Америке и било ког другог краја света где живе људи који нису бели, служили су као живи експонати. Пошто су одведени из својих домова, ова лица би била смештена у, жицом ограђене, вештачке реплике свог „природног станишта“, укључујући и вештачки екосистем и реплике кућа у којима су живели.

Живот ових несрећних људи, био је оркестрирани перформанс, пун сумњивих ритуала и церемонија који су имали за циљ да становнике људског зоо врта представе што егзотичније и чудније. Тако би се, на пример, сваког дана одржавала церемонија проглашења новог поглавице, или би се организовало венчање или ритуални плес, све у циљу да публика буде задовољна.

Када се представа завршила, живи експонати су одвођени у неки други врт, да забављају другу публику, а неки су постали стална поставка јавних зоо вртова, или циркуске наказе. Ово је заиста опчињавало људе – необичности неке друге културе, извучене из свог природног станишта и јавно приказане широким масама.

Људи који су били „изложени“, често су били изабрани због јединствености свога тела. Многи су били приказани голи и третирани су као научни субјекат, истраживани да би се направила студија о физичким карактеристикама које су, како су научници тврдили, дефинисале примитивизам и дивљаштво. Неки од њих били су приказани као „карика која недостаје у еволуцији човека – нижа фаза човечанства, негде између мајмуна и белца“. Оваква врста размишљања, дала је „научни“ легитимитет брзом и опасном ширењу колонијализма широм света.

Људи, који су се налазили у кавезима, највероватније нису разумели шта представљају посетиоцима који су дошли да их виде. Они су само видели бела лица која зуре у њих, гледајући их са сажаљењем, радозналошћу или гађењем.

Дехуманизујући свет људских зоо вртова није постојао тако давно – добар део њих постојао је и у 20. веку. Данас, срећом, и даље постоје фотографије које сведоче о томе како су се водећи борци за људска права понашали према другачијим људима, до пре само пола века.

људски зоо врт у берлину
Професор Луц Хек, директор људског зоо врта у Берлину, 1931. године. Са њим су припадници афричког племена Сара-Каба, који ће ускоро бити изложени.
људски зоо вртови
Немачки цар Вилхелм II посматра Етиопљане који су изложени са друге стране ограде, Хамбург 1909. године.
људски зоо вртови
Породица филипинске етничке групе Игарот, позира испред реплика својих традиционалних кућа, на Светском сајму у Сент Луису, 1904. године

Британци извршили инвазију на 90 одсто светских земаља, а САД на 80 одсто

Хронограф