„Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другога.“ (Иса 45,18)
У саопштењу за јавност са редовног заседања СА Сабора СПЦ 2017. године помиње се, између осталог, и то да је исповедање аутентичне хришћанске вере у Бога Творца здрави и прави креационизам. Овај део саопштења је наведен као реакција на јавни апел неколико професора ПБФ у Београду, а поводом претходно поднете петиције у вези с изучавањем дарвинизма у школама.
Какав је то здрави и прави креационизам који се помиње у овом значајном саопштењу иза кога стоји цео епископат наше помесне Цркве? У јавном простору има неколико медијски експонираних личности које се изјашњавају као креационисти, али имају озбиљне теолошке заблуде иако себе сматрају хришћанима. Са друге стране, постоји један број вероучитеља и верујућих, који заведени агресивношћу и наводном убедљивошћу промотера дарвинизма исповедају некакав „православни еволуционизам“. Нажалост, и једни и други су у дубокој заблуди, свако у свом домену.
Са теолошке стране ствар је јасна и дефинисана је првим чланом Символа вере који гласи „Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље…“. Колико је ово битно сведочи чињеница да се Стварање наглашава на самом почетку Светог Писма, поменутог Символа вере, а више пута налазимо и помињање стварања из небића у биће у литургијским текстовима.
Поставља се питање како стоје ствари у науци која за себе тврди да је аутономна, ослобођена свих стега и предрасуда и да је као таква носилац слободног истраживачког духа. Наиме, већину данашњих научника који се баве овом тематиком тј. настанком и развитком живог света чине присталице дарвинизма који су подељени у, грубо речено, две групе – неодарвинисте и присталице тзв. испрекидане равнотеже.
С друге стране, имамо потпуно запостављене и маргинализоване припаднике креационизма, интелигентног дизајна, као и оне који себе сматрају критичарима владајуће научне идеологије. Нажалост, иако ова последња синтагма изгледа апсурдна, она је дубоко тачна јер су заступници материјализма крајње нетолерантни и агресивни према свима који спадају у три последње категорије. Разлог је тај што их наведени научници хватају у интелектуалним лукавствима, побијају њихове тврдње, а нарочито њихову упорност у заблудама. Истовремено, дарвинистички естаблишмент, а међу њима има и свакако недовољно утврђених хришћанских верника, оптужује креационисте и њима блиске научнике да су научно непотковани, што није тачно.
Та нечасна пропаганда је главни разлог што је термин „креационизам“ озлоглашен чак и у многим теолошким круговима.
Пре свега, може се слободно рећи да су скоро сви они научници који су засновали данашње науке били хришћански верници, који су били чврсто убеђени у Божје стваралаштво. Утемељитељ небеске механике Кеплер, електродинамике Максвел, електронике Флеминг, хемије Бојл, термодинамике Келвин, генетике Мендел, глацијалне геологије Агасиз, систематске биологије Лине, компаративне анатомије Кивије, хидростатике Паскал и многи други – спадају у ову групу. Иако већина њих није доживела да прочита Дарвинова капитална дела, они који јесу као нпр. сер Џон Амброуз Флеминг, били су огорчени противници дарвинизма. На почетку 20. века имамо многе врхунске научнике који су критиковали овај, тада нови, научни правац као што су зоолози Флајшман, Виалетон, Дјуер, Диамаре, Караци, Фано итд. Из тог периода, а то је почетак 20. века, имамо и великог немачког ботаничара Рајнкеа, као и геологе Мек Криди Прајса, Досона и остале, не мање важне, који су своја значајна дела посветили овој теми.
Такође, у новијој историји имамо приличан број значајних научника који су схватили деструктивност дарвинистичке идеологије и њену интелектуалну недоследност. Да је она одиграла велику улогу у креирању сатанских политичких система 20. века схватио је нпр. велики румунски научник из прве половине 20. века Николае Паулеску, који је био убеђени православни хришћанин. Иако је открићем инсулина заслужио Нобелову награду, она је бескрупулозно додељена другом научнику, једино и искључиво зато што се Паулеску декларисао као креациониста.
Исто се десило неколико деценија касније са великим америчким научником јерменског порекла и проналазачем магнетне резонанце, Рејмондом Дамадијаном и то из истог разлога. У новије време имамо на стотине научника са високом научном репутацијом који отворено заговарају Стварање и критику материјалистичког објашњења настанка живог света. Навешћу неколико њихових имена.
Светски познати биљни генетичар Џон Санфорд, патентирао је многе проналаске везане за област којом се врло успешно бави, а креатор је тзв. „генског пиштоља“. Он је заступник тезе о пропадању људског генома као последице накупљања мутација што је у супротности са тезом о усавршавању генома кроз време које пропагирају материјалистички научници. Енди Мекинтош је светски признат ауторитет на пољу термодинамике, затим ту су биохемичар Дуејн Гиш, па органски хемичар Џејмс Тур који такође веома убедљиво сведочи немогућност биохемијског самоорганизовања материје у све сложеније облике живота.
Наведена су само нека имена, а њих је на хиљаде. Нпр. скорашњу научну петицију у којој се наводи следећа тврдња „Скептични смо према тврдњама да способност насумичне мутације и природне селекције објашњавају сложеност живота. Треба подстаћи пажљиво испитивање доказа за Дарвинову теорију. “ потписало је преко 1.000 значајних научних имена, сви са докторатима из различитих области науке. Њихов списак се може видети на интернет сајту A Scientific Dissent from Darwinism.
Заступници тзв. „православног дарвинизма“ често оптужују креационисте за секташтво, али објективно ствари стоје другачије.
Наиме, већину креациониста заиста и чине протестантски хришћани, али треба нагласити да је у њиховим матичним земљама протестантизам доминантна тј. традиционална хришћанска деноминација, а оно што је најважније је да они у свом јавном наступу скоро уопште не говоре о теолошким питањима у којима се мимоилазе са нама, православнима. У свом научном раду они показују висок професионализам бавећи се углавном областима у којима имају висока звања и конкретне резултате. Креационизам није никакав „ексклузивитет“ протестантизма јер заступника истог има и међу православнима и римокатолицима. Од православних свештеника који се баве овом темом ваља истаћи о. Константина Буфејева и о. Тимотеја Алферова који су у својим радовима показали високу теолошку одговорност, а уједно и завидно познавање природних наука.
Иако ова тематика изгледа на први поглед пре свега научна, а не теолошка, она се дубоко дотиче теологије Стварања и уопштено сведочења вере пред свим оним наказним идеологијама које су оставиле и остављају дубок печат на људе 20. и 21. века, а инспирисане су материјалистичким објашњењима настанка и развитка живог света и човека.
