Немачка држава је током 2016. године потрошила више од 20 милијарди евра на избеглице, показују владини извештаји, док се Ангела Меркел суочава са притисцима због своје мигрантске политике.
Статистика вођена у Независној држави Баварској, Шлезији и Холштајну, Хесеу и Берлину, показују да су трошкови становања и интегрисања азиланата далеко надмашили званичне прогнозе.
Статистичка служба Бундестага навела је укупну потрошњу од преко 7 милијарди евра само за горе наведене четири државе, што значи да је сума много већа на националном нову.
Потпредседник немачког парламента, Јоханес Сингамер, изјавио је за немачке дневне новине „Велт“ да, ако се саберу трошкови свих савезних држава, долази се до суме од преко 23 милијарде евра, која је у претходној години потрошена на азиланте.
Забележено је да су за четири горе поменуте државе примиле око трећине азиланата који тренутно живе у Немачкој, где је више од милион пристигли,х од почетка избегличке кризе 2015. године.
Берлин је за смештај, малолетнике, програме интеграције, здравствену заштиту, језик и друго, издвојио 685 милиона евра, али је уместо тога потрошио чак 1.3 милијарде, што је дупло од предвиђеног.
Фото: Getty Images
Држава Баварска потрошила је 3.3 милијарде евра, Хесе 1.6 милијарди, а Шлезија и Холштајн 783.7 милиона.
Портпарол службе за статистику Бундестага изјавио је да ће комплетан извештај бити објављен кад остале државе израчунају своју потрошњу.
Званично истраживање, које је спроведено у децембру 2015. године, предвидело је да ће у наредној години савезне државе потрошити 17 милијарди евра, бавећи се избегличком кризом. Међутим, велики број захтева за азил и потешкоће са депортацијама, утицали су на то да трошкови буду већи него што се очекивало.
Немачка влада сачинила је нови пакет финансија за избеглички проблем, а издвојила је новац и за изградњу смештаја, како би се спречило да мигранти спавају у кризним смештајима као што су школске фискултурне сале и касарне.
Упркос огромним финансијским трошковима које је текућа криза изазвала, савезна влада Немачке објавила је буџетски суфицит од 6.2 милијарде евра за претходну годину.
Непрегледан број избеглица који је пристигао 2015. године, створио је огроман заостатак захтева, које државни службеници још увек покушавају да заврше. То је довело до више од 430.000 нерешених захтева на самом почетку 2017. године.
Министар унутрашњих послова Немачке, Томас де Мезер, изјавио је да се око 55.000 миграната добровољно вратило кући, у поређењу са 35.000 из 2015. године, док је њих 25.000 насилно депортовано.
Прошлог месеца, влада је објавила план да мигрантима понуди финансијске подстицаје од по 1.200 евра за сваког ко напусти Немачку и повуче захтев за заштиту, уз мањи износ од 800 евра уколико одлуче да оду тек пошто им одбију захтев за азил.
Господин Мезер рекао је да је овај пакет намењен онима са „веома слабим изгледима за успех“, када је у питању закон о азилу.
„Апелујем на разумевање: За све оне који немају могућност да остану у Немачкој, добровољни одлазак је бољи од депортације“, додао је он.
Долазак тражилаца азила у Немачку драматично је опао од имплементације контроверзног споразума између ЕУ и Турске у марту прошле године, чији је циљ био да се смањи број прелаза у Грчку бродовима и чамцима, тако што је сваком ко је виђен да долази, било запрећено депортацијом.
Број нових захтева опао је прошле године за више од 600.000, чиме је број био мањи од једне трећине од оног на врхунцу кризе, када је госпођа Меркел отворила немачке границе сиријским избеглицама, услед низа несрећа на Медитерану и Егејском мору.
Њена политика изазвала је долазак више од милион азиланата у Немачку, од којих су многи и данас смештени у привременом смештају, док чекају одлуку владе.
Антимигрантске и десничарске групе критиковале су ову одлуку, кривећи канцеларку за низ терористичких напада у Немачкој које су прошле године извели мигранти, укључујући и масакр у Берлину за Божић.
Злочини и растућа забринутост због великог броја избеглица, довели су до велике подршке популистичкој партији Алтернатива за Немачку, од које се очекује да уђе у национални парламент (Бундестаг) по први пут, док се госпођа Меркел бори за четврти мандат на изборима у септембру.
Ове седмице је споведено ново темељно истраживање, пошто је главни савезни тужилац Немачке подигао оптужницу против тројице чланова Исламске држве, осумњичених за планирање терористичког напада у Диселдорфу.
Званичници су изјавили да су 2014. године двојица Сиријаца, старости између 25 и 27 година, истраживали путеве кријумчарења џихадиста до Европе, пославши неколико избеглица као пробу, пре него што су се 2015. године и сами упутили мигрантском рутом.
Они су, наводно, увукли трећег осумњиченог у заверу и заједно с њим радили код произвођача бомби Исламске државе, који је већ био, од команде, распоређен у Немачкој. Они су планирали да изврше два самоубилачка бомбашка напада у популарном Старом граду Диселдорфа, а да затим други екстремисти побију пиштољима што је могуће више пролазника.
Овај план је пропао, пошто се један од завереника предао француским властима у фебруару прошле године.
Један човек је у четвртак повредио секиром седморо људи на главној железничкој станици у Диселдорфу, али је полиција рекла да нема индиција да постоји веза тог инцидента с тероризмом и описала 36-огодишњег осумњиченог као ментално болесног.
Превод: Хронограф
