Џон Пембертон, творац вероватно најпознатијег бренда на свету, борио се са зависношћу већи део свог живота. У неком тренутку, ова зависност довела је до открића Кока-коле.
Менаџер маркетинга компаније „Кока-кола“, Венди Кларк, једном приликом написала је за човека који је открио ово пиће да је он био „фармацеут који је желео да направи еликсир који ће људе освежити, подићи и усрећити“. Иако је ова намера крајње позитивна, мотивација иза овог открића има нешто другачију позадину.
Прича о настанку овог пића почиње крајем 19. века и прати др Џона Стита Пембертона, робовласника који се бавио медицином и борио се на страни Југа у Америчком грађанском рату.
Пре него што се Пембертон прикључио Џорџијанском трећем коњичком батаљону, за живот је зарађивао као хемичар и фармацеут. Завршио је медицински факултет у Макону у Џорџији и био је овлашћени практикант Томсонијанске медицине која се ослањала на принципе ботанике и траварства у циљу чишћења тела од штетних токсина.
Као и данас, барем на Западу, многи су посматрали ову врсту медицине са неповерењем и сумњом. Међутим, Пембертон је наставио са својом праксом све док није зарадио диплому фармацеута пре него што је грађански рат избио 1861. године.
У бици у Колумбусу у априлу 1865. године, задобио је повреду сабљом на грудима од које умало није умро. Иако је овај рат за њега био готов, други је тек започео. Да би остао жив, неговатељи су му давали морфин да би ублажили болове што је резултирало тиме да постане зависник.
Ослонивши се на знање које је стекао претходних година, Џон се дао у потрагу за леком за своју зависност. Почео је да експериментише са разним травама и биљкама, међу којима и са листом коке који, као што је познато, представља сировину која се користи за производњу кокаина.
Памбертон је помешао листове коке, вино и орахе биљке кола и тако произвео своје прво пиће које је назвао „Памбертонова кола од француског вина“. Напитак који је користио за ублажавање опијумске зависности, рекламиран као антидепресант, аналгетик и афродизијак одмах је постигао велики успех.
Двадесет година након настанка, округ Атланта забранио је производњу, продају и куповину алкохола. Да би спасио свој производ од прохибиције која је била на помолу, Пембертон је 1886. године уклонио алкохол из састојака и вино заменио шећерним сирупом.
У сарадњи са својим дугогодишњим пријатељем Вилисом Е. Венаблом променио је назив у Кока-кола и намеравали су да он буде коришћен у медицинске сврхе, али су случајно додали газирану воду у мешавину. Уместо да одбаце ту идеју, они су ову посластицу на тржишту представили као освежавајући безалкохолни напитак.
Иако је Кола постигла светски успех, њен творац није прошао тако славно. Пошто није постојао лек за зависност, замена морфина за кокаин донела му је само привремено одлагање незавидног стања.
Фото: Википедија
Поново је користио морфин што га је коштало и целокупне уштеђевине и здравља. Поред тога, промена медицинског еликсира у безалкохолно пиће није првобитно прошла тако добро што је приморало Пембертона да прода права на свој изум разним пословним партнерима само да би саставио крај са крајем.
Џон Пембертон умро је као зависник и без долара у џепу 1888. године од последица стомачног тумора. Своје акције у компанији Кока-кола, једино што му је остало, наследио је његов син Чарлс. Он је такође био опијумски зависник и умро је само шест година после свог оца и није дочекао да види огромну популарност и успех који је Кока-кола стекла широм света само неколико године касније.
