др Десанка Радуновић: „Елита“ незналица с лажним титулама је уништила систем вредности

Како ће наставници који учествују у стицању лажних диплома, или други који не реагују на неморал својих колега, подржати студенте који желе да своју будућност заснују на поштеном раду и знању?

Ови студентски протести и те како су оправдани и трудим се да их и својим присуством, колико сам у могућности, подржим. Нема потребе да подсећам на животе које живимо, највећи број грађана је на ивици егзистенције.

Млади, ма колико се трудили и учили, не могу да обезбеде себи сигурну будућност – бар не у Србији. Ни у белом свету их не чекају руже, с обзиром на огроман број економских миграната који куцају на врата развијених земаља. Природно је да млади желе да направе од своје земље пристојно место за живот.

Ипак, нисам оптимиста у погледу ефеката ових протеста. Мислим да су закаснели. Појавили су се као реакција на одржане председничке изборе и највећи број захтева, колико сам пратила, односи се на изборне услове (изборни спискови, медијско праћење избора, нерегуларности, нефункционисање регулаторних тела…). Колико год да је кратак рок био од расписивања до самих избора (само месец дана) требало је демонстрацијама или на други начин реаговати пре самих избора. Под општом медијском блокадом, злоупотребом институција и осталим наведеним проблемима, резултат избора уопште није изненађујући.

Академски грађани би морали, поред стручних знања, да својим дугогодишњим образовањем стекну и социјалне компетенције, и да своје учешће у јавном животу, или бар излазак на изборе, не сматрају бављењем „прљавом политиком“ која њих не интересује, већ нечим што је за њих од животне важности да би нормално могли да се баве својом професијом. На недавне изборе у Холандији је изашло преко 80 одсто грађана, а у Француској преко 70 одсто, јер грађани не желе да своје животе препусте „продавцима магле“. Желе државу која функционише и која пружа једнаке могућности свим грађанима.

Четврт века пропадања неминовно је довело и до урушавања образовног система. Поплава лажних диплома и доктората, и нереаговање академске заједнице на то довољно говори о високом образовању. Поменућу само бирократски пинг-понг између КОНУС-а (Заједница универзитета), универзитета и факултета око надлежности у погледу лажних доктората, аферу „Индекс“… Како ће наставници који учествују у стицању лажних диплома, или други који не реагују на неморал својих колега, подржати студенте који желе да своју будућност заснују на поштеном раду и знању?

Студентски протест 1996. водили су најбољи студенти и подржали су их њихови наставници. То је био почетак четворогодишње борбе за промене, у много тежим околностима санкција и ратова. Остварена је главна парола протеста „Готов је“. И шта нам се после догодило? Што рече моја колегиница Србијанка Турајлић, проблем је у једном једином слову – требало је да буде „ГотовО је“. Отишао је један човек, а вратили су се сви његови, који сада уживају безрезервну подршку великих сила и Европе. Научили су лекцију.

Зато је преко пола милиона младих људи са високим квалификацијама отишло из Србије и успешно наставило своје животе широм света. Нису се плашили здраве конкуренције свесни својих квалитета, и успели су. Желим им сву срећу. Ову елиту заменила је „елита“ незналица са лажним титулама која је уништила систем вредности.

Још нешто – протести пре 20 година били су СТУДЕНТСКИ И ГРАЂАНСКИ. Где су родитељи ових студената? Имају ли право да ћуте обесхрабрени својим неуспешним животима? Ваљда је исконски природни нагон брига за своје потомство?

*****

Ауторски текст др Десанке Радуновић, ванредне професорке Математичког факултета у пензији

Danas