Представљамо неке од највећих светских мистерија које интригирају јавност, али које нико никада није успио да докучи и реши.
6. Војничев рукопис
Историја је препуна древних језика које смо декодирали и шифара које смо пробили, али свеједно постоји један бизаран рукопис који је историчарима трн у оку – Војничев рукопис. Kупио га је трговац ретким књигама, Вилфрид Војнич 1912. године и текст се на први поглед уопше не чини занимљивим. Низови одломака на отприлике 240 страница с илустрацијама и дијаграмима, текст је подељен у, отприлике, 6 делова. Сваки део наизглед описује одређену тему: траварство, астрономију, биологију, космологију и фармацију.
Шта је онда тако изузетно у вези с овим текстом? Написан је на језику који нам је потпуно непознат и одолева сваком покушају дешифровања до дана данашњег.
Текст се састоји од више од 170 000 знакова написаних у узорцима који се слични језику, нормалном језику. Двадесет или тридесет глифа сачињава готово читав текст, с изузетком неколико необичних знакова који су се поновили само једном. Уредно је написано, без грешака или исправки и без знакова паузе при писању, који би очекивали кад је у питању кодирани текст. Готово нам сугерише да је тај језик био природан и добро познат особи која је написала тај текст. Датирање угљеником одредио је годину настанка – између 1404. и 1438. године, и иако колају многе теорије, заправо се не зна ко је аутор текста.
С обзиром на многе неуспеле покушаје у декодирању Војничевог рукописа, многи сугеришу да је реч о разрађеној превари и да заправо не може бити дешифрован. Али, док се то не потврди, овај ће чудни текст остати једна од најфасцинантнијих нерешених загонетки.
7. Wow – сигнал
Једне летње ноћи 1977. године, Јери Ехман, волонтер ТВИ-а (Трагање за ванземаљском интелигенцијом), снимио је досад најјачи „доказ“ ванземаљског живота у људској историји. Ехман је скенирао радиоталасе дубоког свемира, као што је захтевала његова позиција волонтера, надајући се да ће налетети на сигнал који би могао потећи од ванземаљског живота.
Те ноћи инструменти су полудели, сигнал је трајао 72 секунде, што је најдужи период који је Ехман са тим инструментима и могао измерити. Није било грешке и изгледало је да је настао у констелацији Стрелац, близу звезде Тау Сагитари, удаљене 120 светлосних година од Земље.
Ехман је написао „Wоw!“ на оригинални принт сигнала, па је зато познат као Wоw – сигнал.
Ако се питате око чега је таква пометња, размислите о овом – примљени сигнал био је баш на правој фреквенцији, а да не може бити интерпретиран као бука или да би био пресретнут. Другим речима, ако бисте желели да пошаљете сигнал у свемир како бисте комуницирали с ванземаљском расом, користили бисте тачно ту фреквенцију.
Упркос овом невероватном открићу, сви покушаји лоцирања сигнала пропали су, због чега су научници збуњени око порекла сигнала и његовог значења.
8. Прави идентитет Бенџамина Кајла
2004. године човек који ће ускоро усвојити име Бенџамин Kајле, пробудио се испред Бургер Kинга у Џорџији без одеће, идентификације и било какве успомене.
Дијагностификована му је ретроградна амнезија, није се могао сетити ко је, а без иједне исправе, није могао ни сазнати. Да је реч о сасвим обичном случају амнезије, вероватно би се брзо нашао идентитет особе, сам од себе. Али, проблем је у томе што га ни власти нису могле идентификовати.
Локална и државна полиција нису успеле ништа открити упркос опсежној истрази. 2007. године укључио се и ЕфБиАј, али ни они нису успели у идентификацији, због чега је једина особа која се води као нестала иако се зна ге је. Један од посебно незгодних нежељених ефеката кад немате свој идентитет је да не можете имати стално запослење, а без памћења свих знања и вештина, проблем је само још гори.
После документарца о Бенџамину, медији су такође раширили причу која је привукла пажњу локалних бизнисмена. Један од њих му је понудио посао перача судова, где још и данас ради. То му је омогућило да се исели из шуме у којој је спавао и усели се у климатизовану кућицу. Али, његов прави идентитет је непознат то дана данашњег.
9. Играјућа куга
Прича о плесу смрти звучи као чиста фантастика.
Једног летњег дана у Стразоуру 1518. године жена је почела лудачки да игра по улици. Дан се претворио у ноћ, ноћ у дан, а она је још увијек играла.
У року једне седмице 34 људи јој се придружило, плешући као да су опседнути, без престанка, без видљивог разлога. У року једног месеца, број плесача се повећао на 400. Физичари су документовали ту појаву и тражили решење. За све то време играње се погоршало. Многи су се разболели или умрли због последица исцрпљености, можданих и срчаних удара. Власти су закључиле да је једини начин за оздрављење плесача – исплесати своју болест.
Дворане и тргови отворени су за плесаче, чак је и дрвена позорница била изграђена за њих. Музичари су пратили те покрете музиком. Многобројне су теорије покушале да објасне и открију разлог овог бизарног догађаја, укључујући коришћење отрова, епилепсију, тифус, масовну психогену болест… Али, до дана данашњег немамо никакав одговор или разлог за овај невероватни догађај.
10. СС Уранг Медан
У јуну 1947. године неколико бродова је путовало трговачким рутама код Малаке, близу обале Малезије, кад су примили застрашујући СОС позив: „Сви официри и капетан су мртви. Могуће је да је сва посада мртва” . После краћег периода времена, примљена је још једна порука: „Умирем”.
Бродови у близини идентификовали су извор сигнала с холандског теретњака СС Уранг Медана.
Најближи трговачки брод „Сребрна звезда” пловио је брзо колико је могуће како би стигао до извора тог стресног сигнала. Али, кад су стигли на Уранг Медан, призор је био стравичан – сваки члан посаде лежао је мртав.
Очи мушкараца биле су широм отворене с изразима дубоког ужаса Посада „Сребрне звезде” нашла је преминулог радиооператера, чија је рука још увијек лежала на тастеру за слање Морзеовог кода и широм отворених очију. Али, чудно, није било знакова рана или повреда ни на једном телу. Посада „Сребрне звезде” одлучила је да доведе брод до луке, но пре него што су кренули, почело је да дими из доњих палуба.
Посада „Сребрне звезде” која је била на СС Уранг Медану једва је имала довољно времена да побегне прије него што је СС Уранг Медан експлодирао и брзо потонуо. Многе се теорије врте око тог догађаја, неки кажу да је реч о облацима отровних природних гасова с дна мора, а неки чак криве и нешто натприродно. Међутим, до данас тачна судбина посаде овог брода остаје сакривена.
11. Батерија из Багдада
Kада мислимо о струји, већина нас се сети Бенџамина Френклина и Николе Тесле. Година Френклиновог судбоносног открића била је 1752.
Али, постојање батерије из Багдада сугерше могућност много шокантнијег научног напретка у том пољу – пре 2 000 година! Батерија је откривена 1936. године и сматра се да је израђена у Месопотамији. Састоји се од цигле у облику ћупа и унутар тога има галванизовне гвоздене ексере обложене листом бакра, а неки археолози теоретишу да се користила и нека киселина која је генерисала електричну струју унутар ћупа.
Ако је то тачно, тај би уређај за две хиљаде година надмашио засад признату годину открића струје – открића електрохемијских ћелија, које је открио Алесандро Волта.
Јесу ли се или нису овакви уређаји користили као батерије доста је нејасно и археолози се не слажу, али исто тако не знају за шта би им требала струја која настаје јер немамо никаквих историјских записа тог времена. Неки сматрају да се уређај користио за галванизовање објеката, али доказ за коришћење уређаја у ту сврху није пронађен.
Ипак, знамо да би батерије теоретски могле да функционишу. Бар двапут је спроведена израда копија батерија и у оба експеримента је доказано да су батерије заиста способне да произведу електрицитет кад би биле напуњене киселином. Али, засад је стварна сврха ових уређаја непозната.
