Тајна документа из времена председничког мандата Била Клинтона садрже и анализе политичара који су били најактивнији у нашој земљи током деведесетих. Кроз скенер ЦИА прошли су Вук Драшковић, за којег су утврдили да је харизматичан али и сумњивих организационих способности, Зоран Ђинђић, за којег су оценили да би могао да заигра на карту младости, али и Војислав Шешељ.
Нису случајно баш њих тројица разматрани у извештају америчке обавештајне агенције из јануара 1994. године који је насловљен са „Србија: Пред изазовном консолидационом годином“. Њих тројица су у то време важили за политичаре који би могли да стану на црту председнику и лидеру СПС Слободану Милошевићу. Баш тако су и назвали приказ: „Милошевићеви изазивачи“.
ЦИА у својој анализи за Вука Драшковића каже да организација није његова јача страна.
„Вук Драшковић, најхаризматичнији и најпопуларнији што се тиче умерене опозиције, још се није у потпуности опоравио од хапшења и пребијања прошлог лета (у јуну 1993. је, са супругом Даницом, осуђен на два месеца затвора, а ослобођени су захваљујући притиску међународне јавности и масовним демонстрацијама у Србији, прим. аут). Ипак, последња фаза кампање показала је да Драшковић још може да активира широку масу својих присталица, иако његове организационе способности нису нешто на шта се може ослонити“, оценили су обавештајци ЦИА у овом документу са почетка 1994.
На другом месту изабраних политичара је убијени бивши премијер Зоран Ђинђић, а за њега су проценили да ће у трци за лидера играти на карту младости, али и стила који одлично пролази на телевизији.
„Зоран Ђинђић, потпредседник Демократске странке и једна од карата на коју је странка играла на парламентарним изборима, драстично је поправио имиџ странке у односу на 1992, када ју је водио Драгољуб Мићуновић. Ђинђић ће се сада вероватно трудити да постане лидер, ослањајући се на своју младост и углађени стил који телевизија воли. Верујући да нада Србије лежи у ‘реформи‘ СПС, можда ће ступити у коалицију са Милошевићевом странком; нисмо сигурни у дубину Ђинђићевих демократских уверења“, наведено је у документу ЦИА.
На последњем месту обрађен је лидер СРС Војислав Шешељ.
„Војислав Шешељ, некадашњи социолог на Универзитету у Сарајеву, одслужио је затворску казну због својих ултранационалистичких ставова и најпознатији је по својим наводним ратним злочинима у Хрватској и Босни. Он брзо размишља, добар је говорник и има велику популарност све док успева да исконтролише своје понашање које све више иде из крајности у крајност. Упркос томе што је његова партија проклизала на изборима, он успева да задржи утицај међу српским националистима у Хрватској и Босни“, навели су службеници ЦИА у документу.
Овај извештај ЦИА је састављен после превремених парламентарних избора који су одржани у децембру 1993. године, пошто је председник Србије Слободан Милошевић у октобру те године распустио скупштину због сукоба СПС-а са СРС-ом, а који је претходно својим гласовима помогао СПС-у да самостално формира мањинску владу. Тада је СПС освојио 36,65 одсто, а ДЕПОС (Уједињена опозиција) 16,64 одсто.
Анегдота о Србима и санкцијама
У време када је овај извештај објављен Србија је била је под економским санкцијама због рата у Босни. Службеници ЦИА оценили су да је већина значајних политичких лидера, чак и оних који су демократских оријентација, јако националистички опредељена, нетолерантна на друге етничке групе и да криве међународну заједницу за то да је неправедно казнила Србе.
– Недостаје нам довољан број података за ову тврдњу, али једна анегдота коју подупиру закључци стипендиста говори да се већина Срба помирила са економским потешкоћама, да су без емоција и решености да промене нешто – стоји у извештају.
Данијела Луковић, Блиц / Хронограф
