Већ вековима је центар природних лепота и древних престоница. Утврђења, манастири, напуштена рибарска села, десетине врста птица, рибљи свет и шаренило флоре.
Огромно водено пространство, села у којима је време стало, утврђења, манастири, богата флора и фауна – све је то ризница по имену Скадарско језеро.
Ризница трајања и богатог наслеђа. Ово језеро пространо на око 400 квадратних километара је по много чему јединствено. Две државе су га пригрлиле: Црна Гора и Албанија. Наизглед, о њему се све зна. Aли, није тако. Увек ће неко од лађара, који појединачно или са туристима крстаре бродовима и чамцима, испричати понешто чега нема у уџбеницима, у луксузним публикацијама, коначно чега нема ни на интернету.
– Ма, какав интернет – одмахује руком Војо Перовић из Подгорице.- Тесне су и било које новине да би се испричало све што језеро вековима носи са собом, нудећи опстанак људима, птицама, рибама… О језеру ћете најбоље сазнати ако сте на његовим обалама или на његовим таласима.
Док омања барка непогрешиво сече прљавосиву воду језера, друштво нам прави велики број птица и бујна мочварна вегетација. Скадарско језеро је уточиште за око 280 врста птица, али је разноврстан и животињски свет. Кад се уморите од крстарења, домаћини ће вам предложити да се, уз специјалитете и добра вина, освежите у ресторану „Језеро“. Оно што ће вам тамо сигурно понудити су рибе које живе у језеру, а које су деликатес овог поднебља: крапа и укљева.
На обалама језера некада је било шездесетак манастира, цркава, утврђења. Од неких су остале само рушевине, други и даље трају, показујући да је баш овде некада било срце старе црногорске државе. Чак и тако руинирани, манастири и утврђења сведоче о снажној духовности у Црној Гори од 11. века до данас. Кад се помену утврђења, у први план избија чувени Лесендро који је 1843. године подигао Петар Други Петровић Његош. Кад су утврђење заузели Турци, Његош је више пута покушао да га поврати, тако да је код Црногораца остала изрека: „Изгоре ка’ владика за Лесендром“.
