Данас се обележава годишњица откако су турске власти 1867. године предале кључеве града кнезу Михаилу Обреновићу. Овај јубилеј био је централни догађај традиционалне манифестације „Дани Београда“, које је била одржана од 16. до 19. априла 2017. на Београдској тврђави.
Одмах пошто је на Београдској тврђави, 19. априла 1867. године прочитан султански ферман, последњи турски заповедник Али Риза-паша предао је кључеве града српском кнезу Михаилу Обреновићу и тиме званично ослободио Београд турске власти.
Србија је пре само 150 година била део Отоманске империје. Де факто независтан, али де јуре под турском влашћу, Београд је и даље био под управом Али Риза-паше.
Сплет догађаја у којима су 1862. године српска и турска власт у више наврата долазиле у сукоб, пробудио је у српском народу жељу за борбом. Ситуација се, међутим, постепено смиривала, након одлуке кнеза Михаила да се бори дипломатским путем.
Тек када је кнежевски представник Филип Христић послат у Лондон да објасни политички положај Србије и српске захтеве, постаје извесно да ће се турска војска повући из великог броја утврђења. Кнежева одлука показала се исправном.
Три године касније велики везир Али-паша јавља кнезу Михаилу да султан Абдул Азиз уступа Србији све градове у којима се налазе отоманске посаде, под условом да се поред српске на њима вије и турска застава. Том приликом кнез је позван у Цариград да прими ферман лично од султана, што се и десило почетком 1867. године.
По повратку из Цариграда, 4. априла 1867. године, кнеза Михаила је дочекао одушевљени народ у великом броју. Исте вечери приређена је бакљада какву престоница до тада није видела.
Пошто је на Калемегдану, после само два дана, 6. априла (по јулијанском календару), прочитан султански ферман, последњи турски заповедник Али Риза паша предао је кључеве града српском кнезу Михаилу Обреновићу и тиме званично ослободио Београд турске власти. На церемонији су присуствовали изасланици и српске и турске власти, а царски ферман прочитан је на оба језика. Српска застава подигнута је поред турске, која се и даље вијорила са зидина, а одушевљени народ коначно је могао да каже: „Слободни смо!“. Пропраћена топовским пуцњевима, примопредаја кључева завршена је када се кнез Михаило попео на свог коња и свечано ушао у град, а за њим и једна стрељачка чета на челу са капетаном Светозаром Гарашанином, која је сменила турске страже.
После преузимања Београда, наредних дана су преузети и остали градови. Тако је 10. априла пешадијски капетан Лазар Цукић примио Шабац, 12. априла пешадијски мајор Љубомир Узун-Мирковић је примио Смедерево, и 14. априла је артиљеријски капетан Милутин Јовановић преузео Кладово.
Турски војници остали су на градским улицама и тврђави још месец дана. Последњи одред напустио је Београд 24. априла, а дан касније град је напустио и последњи турски командант Али Риза-паша. Одлазак турске власти испраћен је радосним поклицима народа и пуцњевима српске војске. Београд је био слободан.
Поводом стогодишњице овог историјског догађаја, на месту примопредаје, 1967. године, постављено је “Спомен-обележје предаје кључева“. Начињено у виду каменог блока, на коме је вајар Михаило Пауновић израдио рељеф према цртежу Адама Стефановића, савременика овог догађаја. На рељефу је приказан турски паша како предаје кључеве кнезу Михаилу, док се у позадини види Сахат кула и минарет џамије, која је у то време постојала у Горњем граду. Споменик се налази с десне стране од главне стазе на коју се ступа из Кнез Михаилове улице, а место предавања представља непокретно културно добро којим се на посредан начин изражава значај тог догађаја.
Град Београд је за обележавање 150 година од предаје кључева града и ослобођења од турске власти припремио богат програм. Током три дана манифестације, низом концерата и изложби обележен је овај значајан датум српске историје.
Милица Обрадовић
Текст је настао у оквиру пројекта “Мапирање скривене културне баштине Београда – Водич кроз скривену баштину београдских општина“, који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Службе за информисање. (УНС Прес Центар и Авант Арт магазин)
