Руска православна црква ће стопирати своје учешће у службама у Храму Васкрсења Христовог уколико Јерусалимска патријаршија заузме страну Васељенског патријарха о питању аутокефалности Украјинске православне цркве, изјавио је секретар Руске духовне мисије у Јерусалиму игуман Никон.
Како је рекао, засад се Јерусалимска патријаршија није изјаснила о том питању, као ни о питању одлуке Светог синода Руске православне цркве о прекиду дијалога са Цариградском патријаршијом.
„Уколико Јерусалимска патријаршија заузме страну Цариградске и допусти Украјинској православној цркви да служи у својим храмовима, бићемо принуђени да стопирамо наше учешће у службама“, истакао је.
То, међутим, неће утицати да верници и убудуће присуствују на церемонији силаска Благодатног огња, која се сваке године за Ускрс одржава у Храму Васкрсења Христовог.
Подсетимо, Свети синод Руске православне цркве, који се јуче састао у Минску, саопштио је да је прекинуо било какав дијалог са цариградским патријархом због ситуације са Украјинском православном црквом.
Будући да је реч о прекиду евхаристијског општења, руски свештеници више неће моћи да учествују у заједничким литургијама са свештеницима Царигардске патријаршије, а верници неће моћи да се причешћују у тамошњим црквама.
Свети синод Руске православне цркве саопштио је да је Васељенски патријарх своју одлуку о додели аутокефалности Украјинској православној цркви донео због актуелне ситуације на међународној политичкој арени.
Поред тога, како се наводи, Цариградска патријаршија не располаже канонским правима да укида судске одлуке које су донете од стране Архијерејског сабора Руске православне цркве.
Синод објашњава да се Цариградска патријаршија позива на непостојеће канонске привилегије Васељенског патријарха да прихвата жалбе епископа из других аутокефалних цркава.
Патријарх Иринеј о односима Васељенске и Московске Патријаршије
У интервјуу који је дао за свечани број Вечерњих новости, поводом 65. годишњице постојања листа Новости Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј прокоментарисао је и актуелну кризу у Православној Цркви.
Имали сте прилику да се за веома кратко време сретнете са представницима обе древне Патријаршије, – патријархом Вартоломејем и митрополитом Иларионом, – што је протумачено као нека врста Ваше помиритељске мисије. Коју поруку сте пренели представницима ових Цркава и шта су Вам они рекли? Верујете ли да је могуће приближити ставове Васељенске и Московске Патријаршије и несугласице вратити у оквире искреног братског дијалога?
– Ја нисам био у некој специјалној помиритељској мисији, али сам, у име Српске Православне Цркве, чинио све што сам могао да се избегне најгори сценарио. Најпре је наш Сабор апеловао на Његову Светост цариградског патријарха да не пренагљује и да иде путем дијалога и свеправославног консензуса, затим је наш Свети Синод поново апеловао у истом духу, а најзад сам и лично изнео наш став приликом сусрета са Васељенским Патријархом у Солуну. Наравно, претходно сам разговарао и са Његовом Светошћу Патријархом московским, а став наше Цркве пренели смо и свим помесним аутокефалним Црквама. То је управо став да треба потпуно и неизоставно поштовати вековни црквени поредак и свете каноне, што наша Мајка Црква у Цариграду, нажалост, по мишљењу огромне већине епископа и теолога Српске Православне Цркве, сада не чини. Ми нисмо на клацкалици „за и против”. Ми смо за јединство Цркве, слогу, одговорност, верност канонском поретку, а против свега што дели и води у опасност раскола.
Као потез који води до раскола, и то не само на канонском подручју аутономне Украјинске Православне Цркве, него директно и недвосмислено отвара могућност ─ готово и да потенцира ─ нове расколе у другим помесним Црквама, доживљавам и последње саопштење Светог Синода Цариградске Патријаршије од 11. октобра. То саопштење је словом, ставовима и духом супротно учењу и усторојству Православне Цркве. Његов последњи став који, наводно у духу мира и љубави Христове апелује на избегавање насиља, одмазде и преотимања цркава и манастира, личи ми на затварање очију пред лако предвидим последицама сопствених поступака, да не кажем баш на пилатовско прање руку.
Делите ли забринутост дела наше јавности да би раскол у Православљу могао да прозиведе тешке последице на простору канонске јурисдикције Српске Православне Цркве, посебно у Македонији, Црној Гори и Хрватској, где већ делују парацрквене организације?
– Таква опасност, уколико би овај преседан „прошао”, претила би не само нашој помесној Цркви него, практично, свакој без изузетка, укључујући и сестринску Цркву у Грчкој. – рекао је Патријарх.
Спутњик / Новости / Хронограф
