Прва основна школа „Краља Петра Другог“ из Ужица има да се подичи оним што ниједна друга осмолетка у Србији не може – бројем ђака који су изашли из њених клупа и касније постали знаменити људи.
А имена тих људи данас се са уважавањем говоре у свету спорта и културе попут Радомира Антића, оскаровца Стојана – Стива Тешића, академика Љубомира Симовића… И тројица председника влада овде су поникли.
Њихове фотографије одавно су изложене у школском холу, али однедавно школа је све своје надалеко познате бивше ученике окупила на једном столу. На њему је постављен плакат на коме је исцртана стара школска зграда, а око ње портрети 14 славних ученика.
– Плакат за сто израдила је и школи поклонила колегиница Јелена Стојановић, која је код нас дуго радила као наставница ликовног. Овим смо добили један мали музеј наше историје – прича за „Блиц“ директор Прве основне школе „Краља Петра Другог“ Никола Бацетић.
Радомир Антић
Једини фудбалски тренер који је водио сва три највећа шпанска клуба – Реал, Атлетико Мадрид и Барселону. Био је тренер и Сарагосе, Селте, Овиједа и селектор репрезентације Србије. Фудбалску каријеру почео је у ужичкој Слободи, одакле је прешао у Партизан, а потом бранио боје Фенербахчеа, Сарагосе и Лутона.
Оливера Јевтић
До изласка Иване Шпановић на велику сцену, најпознатија српска атлетичарка. Учествовала је на пет олимпијских игара и освојила небројена одличја на међународним такмичењима на дугим пругама, маратонима и кросевима.
Стојан – Стив Тешић
Ужичанин који је каријеру романописца и сценаристе изградио у Америци. Написао је два романа, седам позоришних драма и сценарије за шест филмова. За сценарио филма „Бреакинг Аwаy“ 1980. награђен је Оскаром.
Нађа Тешић
Рођена сестра Стојана – Стива Тешића. У Америци је стекла звање доктора славистике, а на њујоршком универзитету дипломирала режију и сценарио. Радила је као професор на универзитетима у Њу Џерзију и Бруклину. Објавила је романе „Борац у сенци“ и „Родна груда“.
Љубомир Симовић
Уважени академик и књижевник који се доказао у поезији, прози и драми. Члан САНУ од 1994. године. Свом родном граду посветио је књигу „Ужице са вранама“.
Милутин Ускоковић
Најзначајнији српски књижевник с почетка 20. века. Његова најпознатија дела су романи „Чедомир Илић“ и „Дошљаци“, те збирке приповедака „Витае Фрагмента“, „Под животом“ и „Кад руже цветају“.
Славко Вукосављевић
Познати писац прозе и поезије, а песма која га је прославила је „Кадињача“, која је доживела десет издања, посвећена борцима Радничког батаљона палим за одбрану Ужичке републике. Аутор збирки песама „Лирика“, „Шта ти кажеш“, „Марија“…
Љубица Чакаревић
Учитељица из Ужица упамћена по херојском подвигу током Великог рата. Мимо аустроугарских снага из Србије провукла се до Солунског фронта, где је Путниковим армијама пренела распоред и бројност непријатељских снага. За тај подвиг регент Александар Карађорђевић наградио ју је Златном медаљом за храброст.
Марија – Мага Магазиновић
Новинарка и прва модерна српска балерина која се школовала у Берлину. Била је професорка Прве београдске гимназије, у којој је 1910. основала школу ритмике. Током балканских ратова радила је као болничарка у српској војсци. За потребе Народног позоришта у Београду превела је драме Максима Горког „На дну“ и „Паланчани“.
Љубомир Стојановић
Државник, научник, филолог. Био је председник владе Краљевине Србије у два мандата од 1905. до 1906. Оснивач самосталне радикалне, касније и Републиканске странке. Имао је велику улогу у очувању „Мирослављевог јеванђеља“ и био члан одбора за издавање томова дела Вука Караџића. Био је један од иницијатора оснивања Београдског универзитета.
Љубомир Каљевић
Политичар који је правне науке студирао у Хајделбергу и Паризу. У другој половини 19. векао изградио је политичку каријеру најпре као посланик из Ужица, потом као председник Народне скупштине, а затим и председник владе Краљевине Србије. После Мајског преврата био је министар спољних послова. Колико је био уважен, говоре записи да је његовој сахрани 1907. присуствовао и краљ Петар Карађорђевић.
Милош Трифуновић
Професор Ужичке гимназије. После Првог светског рата био је министар у десет мандата – пет пута министар просвете, четири пута вера и једном грађевине. У кабинет Душана Симовића ушао је 1941, а после Априлског рата отишао у избеглиштво. Председник владе у егзилу постао је 1943.
Коста Тодоровић
Мајор српске војске и командант Ужичког добровољачког одреда с почетка Великог рата. После Церске битке успоставио је мостобран преко Дрине којим је српска војска прешла у контраофанзиву. Аустроугари су га 1914. заробили и живог спалили у Сребреници.
Жарко Петровић
Композитор, музиколог и књижевник. Аутор је књиге „Солунске песме“ у којој је сабрао 103 песме о голготи српске војске кроз Албанију и на Солунском фронту. Компоновао је музику за песму „Све моје јесени су тужне“. Написао је збирку коју је посветио женама које су обележиле српску историју и културу.
Владимир Лојаница, Блиц
