Свети Теофан Затворник у својој књизи за уторак друге седмице Великог поста пише о непоправивости сагрешења, унутрашњој борби савести и неизмерној Божјој милости која чека на искрено кајање.
У својој књизи „Мисли за сваки дан у години„, за понедељак друге седмице Великог поста, Свети Теофан Затворник пружа дубоко духовно размишљање о Каиновој потонулости у грех. Пишући о Каиновом одговору Богу, он нас подсећа на опасност од унутрашње оградње према милосрђу Божјем, које не престаје да чека на искрено кајање. Кроз овај цитат, Свети Теофан нас позива да обратимо пажњу на своју савест и не дозволимо да завишћу, мржњом и строгим судом према себи затворимо врата спасења.
„А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје?
Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: „Зар сам ја чувар брата свога?“ (Пост.4,9).
Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему.
Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу!
Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божје, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели – спасење или погибао!“
