Почетком септембра прошле године домаћи таблоид Блиц објавио је текст новинарке Сузане Лакић под насловом: „Сазнајемо, Израелци ће усвајати малишане из Србије“. Текст преносимо у целини.
Породице из Израела озбиљно су заинтересоване за усвајање деце из Србије. Први састанак у Влади одржан је пре два дана, сазнаје „Блиц“.
Само што су породице из Америке и Европе „удомиле“ око 150 деце из Србије, у нашу земљу стигла је и израелска делегација, која је ради усвајања малишана тражила састанке с највишим званичницима у Немањиној 11.
Како сазнаје „Блиц“, представници фондације „Атид Хаиеладим“ разговарали су прошле недеље с најближим сарадницима премијера Александра Вучића, када су им показали чврсте намере за усвајање деце из наше земље која имају највише три године.
– Израелци су у Владу дошли толико спремни да су са собом понели досијее неколико породица које желе српску децу. Документа су била оверена у нашој земљи и преведена на српски језик, а реченица којом су започели састанак била је: „Већ данас, за овим столом, можемо створити озбиљну срећу за седморо деце. Имамо спремне породице које у погледу усвајања задовољавају све светске критеријуме“ – каже извор „Блица“.
Наш саговорник додаје да су Израелци имали један услов, а то је да деца нису млађа од 14 месеци, као ни старија од две и по до три године. Поред српске деце, спремни су да усвајају и Роме, којих је у Србији, иначе, и највише на листама са испуњеним критеријумима за усвајање.
У Србији је прошле године било 18 страних усвојења
Услови да би нека породица постала кандидат за усвајање у Израелу веома су захтевни.
– Породица мора да докаже да располаже приходима од преко 80.000 евра годишње, супружници морају да поседују имовину, не смеју да буду осуђивани, морају да прођу све психолошке прегледе.
Фондације које посредују у усвајању морају да послују у складу с Хашком конвенцијом – каже за „Блиц“ Владимир Бено, представник фондације „Атид Хаиеладим“.
У Министарству за рад и социјалну заштиту кажу да је за усвајање у Србији тренутно заинтересовано 734 људи, као и да годишње имамо мање од 155 усвојења у просеку. Напомињу и то да је тренутно само око 100 деце подобно за усвојење. Како објашњавају, будући усвојитељи најчешће очекују да дете буде здраво, српске националности и што млађе, а таквих нема много. Нову породицу најчешће нађу деца до две године, светле пути и без већих здравствених проблема, а потенцијални усвојитељи углавном избегавају да усвоје децу из ромских породица или са сметњама у развоју. Ситуација се, додуше, лагано мења – 2006. је само од 25 до 30 одсто ромске деце било подобно за усвојење, а данас их је двоструко више.
Најчешће са сметњама у развоју
Странци најчешће усвајају српску децу са сметњама у развоју. Дете, међутим, не мора да буде болесно да би било кандидат за инострано усвајање. Услов је само да је старије од годину дана и да за њега није било интересовања од усвојитеља у Србији.
Инострана усвојења од 2006.
– 59 Шведска
– 51 САД
– 8 Канада
– 3 Словенија, Француска
– 2 Швајцарска, Луксембург, Велика Британија, Португал, Немачка
-1 Казахстан, Италија, Шпанија, Ирска, Грчка.
****
Имајући у виду податке наведене у прошлогодишњем напису Блица, постављамо следећа питања:
– Колико је од септембра прошле (2016) године усвојене деце из Србије у Израелу и која су то деца? Може ли јавност Србије да добије те податке? Или макар повереник за информације од јавног значаја?;
– Ако у Србији постоје чак 734 потенцијална усвојитеља, а само 100 деце „подобно“ за усвојење, зашто се та деца не дају на усвајање српским усвојитељима?;
– И иначе, зашто наша социјална/дечја заштита инсистира на хранитељству, као прелазном решењу, а не на усвојењу, као много хуманијем и трајнијем решењу збрињавања деце без родитељског старања? Зар циљ државе и друштва није оснаживање биолошке породице, како би што више деце живело са биолошким родитељима, а ако се то покаже као немогуће, онда детету омогућити нову здраву усвојитељску породицу која би била најадекватнији могући супститут биолошкој породици? И најзад
– Зашто се уопште деца дају странцима, када Србија изумире услед „беле куге“ која узима данак већ неколико деценија и прети да аутохтоно (српско) становништво претвори у националну мањину или, пак, земљу потпуно испразни од становништва?
Хронограф
