У Манастиру Лелић, у истоменом селу код Ваљева, у ком су мошти владике Николаја Велимировића, које је његово родно село, данас по подне, упокојио се архимандрит Авакум.
У Манастиру Лелић, у истоменом селу код Ваљева, у коме су мошти владике Николаја Велимировића, које је његово родно село, данас по подне, упокојио се архимандрит Авакум (Ђукановић), у 86-ој години живота, један од најугледнијих игумана Српске православне цркве.
У Манастир Пустиња, код Ваљева, дошао је 1960. године, да би, годину дана касније, са архимандритом Антонијем Ђурђевићем отишао у Манастир Троношу, код Лознице, задужбину Немањића из средњег века, коју су подигли, практично, из пепела. У тој богомољи је службовао све до 2001. године, када га је, „по потреби службе“ тадашњи епископ шабачко-ваљевски Лаврентије преместио у Лелић за игумана те богомоље на чијем је челу био до данас, вредно је градећи, са братством и верујућим људима тог дела Србије.
-Велика је жалост и туга настала када је наш архимандит Авакум отишао из Троноше, јер га је народ Јадра буквално обожавао и као личност и као духовника – каже Милорад Чотрић, верник из села Тршића, један од „армије“ његових вишедеценијских поштовалаца. Имао је осећај за сваког верника, за сваку његову муку, проблем и невољу, а, исто тако, радовао се сваком нашем успеху.
Архимандрит Лазар Кршић, духовник Манастора Тавна, код Бијељине, каже да је реч о „мученику, доброј души и монаху старог кова, који је оставио иза себе сјајан печат делања и на „њиви Господњој“ и међу људима“.
– Сама је била воља Божја да дође у Лелић, као велики поштовалац владике Николаја – каже протођакон др Љубомир Ранковић. – Са њим на челу, и монаштвом које га је верно и марљиво пратило, допринео је ваксрсу ове богомоље у том „Божјем селу“. Ето. Божја воља је и била да се упокоји на Васкрс, мирно, онако како је живео и делао ношен само позитивним делима и мислима.
У Лелић је одмах стигао протођакон Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управе СПЦ, још један истински поштовалац његовог дела, који каже да ће „Авакум остати у трајном сећању и најлепшим успоменама, јер је сав свој живот, и сваки атом, посветио својој вери, коју је понео од куће из села Стубо, код Ваљева, где је рођен.
В. Митрић, Новости
